Istopilo nam se 446 miliona €!?

Devizne rezerve NBS-u na kraju januara iznosile su 9,85 milijardi evra, odnosno 351 milion evra manje nego na kraju prethodnog meseca. U februaru su dodatno smanjene za 95 miliona na 9,75 milijardi evra. Tako su se devizne rezerve za samo dva meseca smanjile za ukupno 446 miliona evra. U centralnoj banci objašnjavaju da je smanjenje deviznih rezervi u januaru najvećim delom posledica sezonskog efekta, te da je to povezano i sa povećanjem deviznih rezervi u decembru 2016. 

- Veći odliv iz deviznih rezervi u januaru realizovan je po osnovu neto odliva s računa devizne obavezne rezerve banaka, većeg dospeća od prodaje deviznih hartija od vrednosti Republike Srbije, znatno većeg iznosa otplate od korišćenja kredita, kao i neto intervencija na međubankarskom deviznom tržištu, kojima su uspešno ublažene prekomerne kratkoročne oscilacije kursa dinara - naveli su u NBS-u, dodajući da je smanjenje deviznih rezervi u februaru u najvećoj meri rezultat razduženja - većih otplata od korišćenja kredita u iznosu od 92 miliona evra.

U NBS-u podsećaju da je u januaru ostvaren i devizni priliv od 59 miliona evra, a u februaru ukupno 140,1 milion evra.

Ipak, stručnjaci smatraju da su i dodatni faktori uticali na veće smanjenje deviznih rezervi.

- Složio bih se sa NBS-om da je sezonski efekat verovatno značajno doprineo tom smanjenju deviznih rezervi. I prethodnih godina smo imali ta smanjenja, najčešće na početku godine. Međutim, moguće je da je određeni uticaj na smanjenje deviznih rezervi imao i zastoj u prilivu kapitala zbog političke neizvesnosti u regionu, ali i zbog političke neizvesnosti koja je izazvana održavanjem izbora u Srbiji. Naime, strani investitori mahom odlažu svoj dolazak, dok potrfolio investitori, oni koji ulažu u državne hartije od vrednosti, mogu lako da se povuku u periodu izbora uz Srbije, te to sigurno dodatno pojačava taj sezonski efekat, koji je nešto veći nego što je uobičajeno - smatra dr Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogadu.

Da su predstojeći izbori jedan od razloga za veće trošenje deviznih rezervi, smatra i ekonomista Mlađen Kovačević.

- Pre svega, izuzetno je važan razlog to što je Narodna banka samo u januaru prodala više od 350 miliona evra, a kupila tek oko 60 miliona, što se, naravno, moralo odraziti na smanjenje deviznih rezervi, a ulogu imaju i drugi faktori, poput političke nestabilnosti i predsedničkih izbora u Srbiji - ocenjuje Kovačević.