Komšije

To će u svakom slučaju poskupeti ovaj posao, ali istovremeno ostavlja i gorak ukus u ustima. Jer ne radi se o tome šta žele Rumuni, Bugari i ostali, već šta im diktira NATO, isto kao što su komšije 1999. morale da dozvole avionima Severnoatlantske alijanse da prelete njihovu teritoriju kada su surovo bombardovali Srbiju.

Sa većinom tih zemalja Srbija danas ima vrlo prijateljske odnose, ali očigledno je da ni njima ni NATO ne izgleda baš prihvatljivo da ponovo imamo moćnu avijaciju koja će biti u stanju da zaštiti srpsko nebo od svih potencijalnih pretnji. Džaba što premijer Aleksandar Vučić stalno potencira da opremanje i naoružavanje srpske vojske, a pogotovo RV i PVO, nikako ne znači da se spremamo da nekoga napadnemo, već da to ima isključivo defanzivne svrhe. Nekome se očigledno ne dopada da jedina balkanska zemlja, koja se pritom izjasnila kao vojno neutralna (ako ne računamo Bosnu i Hercegovinu), ne bude pod njihovom kontolom.

Naravno, to ne važi samo za Zapad već bi i Rusija sigurno želela da ima veći uticaj na odluke koje donosi vlast u Srbiji. Svi bi želeli da se pitaju, ali Srbija pod aktuelnim rukovodstvom sigurno neće popustiti pritiscima ni jednih ni drugih. Posle svih zabluda koje su nas kroz istoriju skupo koštale, vreme je da se okrenemo sebi. Da, treba da sarađujemo sa svima, ali pravih prijatelja imamo vrlo malo. Zato moramo u se i u svoje kljuse! Makar morali da rasklapamo, pa ponovo sklapamo „migove”. Važno je da polete.