Svaki 20. Srbin boluje od depresije!

Posebno je zabrinjavajuće, kako naglašavaju psihijatri, što simptomi depresije mogu da stanu u ponašanje standardnog Srbina! On leže i budi se sa brigama, ne primećuje da više ne može da spava, jede, raduje se, a dobio je i neke čudne bolove. Otišao je, potom, u apoteku, kupio lekove za smirenje i nastavio dalje. A onda ga strašna kriza, puna crnih, samoubilačkih misli odvodi pravo u ordinaciju!

Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u Srbiji od depresije boluje svaka 20 osoba ili 419.302 stanovnika, veliki problem je što kod doktora stižu kasno. Okidači za njen razvoj su siromaštvo, nezaposlenost, razvod braka, bolest, narkomanija, alkohiolizam, a simptomi tuga, gubitak interesovanja, gubitak energije, povećanje ili gubitak apetita, poremećaj sna, strahovi, osećaj bezvrednosti, krivice, beznađa, nagon za samopovređivanjem, na kraju, može da se desi i samoubistvo!

Dr Milan Milić, profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu, kaže za “Alo!” da jeste u pitanju crna statistika, ali da mi, umesto da potražimo pomoć stručnjaka, imamo sklonost da ne vidimo očigledno ili rešavamo problem tako što na zjapeću ranu iz koje lipti krv stavljamo obloge!

- Najčešće depresivni ljudi posežu za alkoholom, a odmah zatim i za sedativima. Postoji i treća varijanta - govorimo sebi da nam je država takva kakva je, svima je teško jer smo u istoj realnosti. Upravo tako pravimo otklon od suočavanja sa tim da imamo ptroblem. Odlažemo pravovremeno lečenje, što može da bude pogubno. Teorija kaže da depresija sama po sebi može da traje 12 meseci, pa će jednom proći sama. To u praksi znači da će pacijent, koji se ne leči, proći strahote. I ne znači nužno da će njegova depresija proći jer mogu da se jave strašne krize! U praksi sam imao slučajeve ljudi koji nisu primetili nijedan upozoravajući simptom bolesti do trenutka pojave toliko crnih misli, sa kojima nisu znali da se izbore. Oni nisu mogli da osveste šta im se, u međuvremenu, desilo - opisuje prof. dr Milić.

Prema njegovim rečima, bitno je da na prvi simptom potražite pomoć.

- Nikako nemojte da se sklanjate od problema. Trebalo bi registrovati sopstvenu bezvoljnost, kao doživljaj svakodnevne rutine. Takođe, upozorenja su i ako su vam mučni dani, imate nesanicu, stalnu brigu. Jeste da to ide u opis ponašanja standardnog Srbina, jer on ustaje sa brigom i leže sa njom, ceo dan se muči sa teškim temama... Ali, ne smemo da izgubimo kritičnost. Koliko god naše vreme bilo teško neki mogu da nose s tim, a neki ne. Zato je bitno lečenje - upozorio je taj stručnjak.