- Ne zna šta se desilo sa njim. Možda se on i ubio, ali ako je nađena lobanja pitam se gde mu je telo? Zašto nema tela? Strahujem da je smrt nasilna i da su mu možda uzeti organi, kaže Miomira. Branko je nestao 26. oktobra prošle godine, nakon što ga je majka odvela u Gornju Toponicu na lečenje od alkoholizma.

-Posekao je ruku na tri mesta prethodnog dana, bili smo kod hirurga, pa na Kliniku za mentalno jer je želeo da ode na lečenje i da se promeni. Bilo mu je krivo što ga ja izdržavam i što mu plaćam alimentaciju za dvoje dece posle razvoda jer on nije imao posao. Već je neko vreme imao suicidne misli pa je dobio je uput za stacionarno lečenje. Otišli smo u Toponicu i rastali se na vratima bolnice. Rekao mi je: "Ajde majko vidimo se". To su mu bile poslednje reči, priča Miomira. Kada je sam sutra pozvala da mu donese pidžamu, nije više bio u bolnici.

- Rekli su mi da je otpušten jer je neki doktor procenio da nema potrebe da bude zadržan na lečenju. Kako je mogao da bude pušten kada je imao uput za bolničko lečenje. Nadala sam se sve vreme da je živ. Pet meseci su me ubeđivali da je živ, pa i kada je nađena lobanja verovala sam da nije njegova, sve dok me nisu pozvali da dam DNK - kaže Miomira.

Portparol Višeg javnog tužilaštva u Nišu Vladimir Stanojević saopštio je juče da je DNK analizom lobanje utvrđno je da se ona podudara 99,98 odsto sa biološkim materijalom uzetim od Miomire Božilović.

- Više javno tužilaštvo će dati nalog policiji da se pretraži okolina terena gde je nađena lobanja radi pronalaska tela nestale osobe - kazao je Stanojević.

Kako je naš list pisao, lobanju je u krugu bolnice pronašao 16. marta jedan pacijent dok je šetao bolninčkim krugom.