Možda šira javnost to ne zna, ali opozicija ima većinu u Republičkoj izbornoj komisiji i biračkim odborima. Svi oni su imali svoje ljude na biralištima, koji su, skoro bez primedbi, potpisali zapisnike sa biračkih mesta. I pored svega toga, Sašu Jankovića nije sramota da javno kaže da sumnja u regularnost izbora, valjda pokušavajući da iskoristi staru matricu iz devedesetih, kada se demonstriralo protiv Miloševića po sistemu „drž‘te lopova”.

Što mu sve ovo treba? U pitanju je odsustvo suvislog i opipljivog razloga zbog kojeg njegovi saradnici organizuju ljude da tabanaju ulicama Beograda i, u simboličnom broju, još nekih gradova u Srbiji. Njima je očajnički potreban razlog, a njega ovog puta nema, na veliku žalost i Vuka Jeremića, Bojana Pajtića, Zorana Živkovića i sličnih.

Naravno, neću da kažem da je ovo zemlja u kojoj teku med i mleko i u kojoj se nema protiv čega protestovati. Mnoge firme su uništene, radnici ostali na ulici, poljoprivreda dobrim delom uništena...

Da li je za to kriva aktuelna vlast? Jeste, ali samo u onom delu u kojem nije urađeno dovoljno da akteri pljačkaške privatizacije u Srbiji koja je izvršena tokom protekle decenije završe iza rešetaka. A to su upravo najviši funkcioneri Demokratske stranke i njenih derivata i njihovi kompanjoni i tajkuni. Dakle, ako je za nešto kriv Aleksandar Vučić, kriv je jer je bio previše blag prema ovima koji danas organizuju demonstracije protiv njega. Da ih je adekvatno sankcionisao, bilo bi više pravde u Srbiji.

Zvuči paradoksalno, ali to je potpuno tačno. Stvarno je greška što nije bilo lustracije!