Oni su najbolje izveli optimalizaciju setve soje na teritoriji Amerike, a iza njih je ostalo 600 učesnika iz svih zemalja sveta, od Kine do Australije.

"BioSens" izum zasnovan je na veštačkoj inteligenciji i pruža poljoprivrednicima preporuke koje sorte da izaberu u zavisnosti od položaja parcele i meteoroloških uslova, kako bi se obezbedilo povećanje prinosa i istovremeno smanjili rizici. U ovom kompleksnom informacijskom blagu, sve se uzima u obzir čak i položaj prodajnih centara semena, što i distributerima omogućava da minimizuju troškove transporta i planiraju prodaju. A sve bi u budućnosti moglo da stane u čak jednu aplikaciju za pametne telefone.

- „Sindženta“ je u samom svetskom vrhu u oblasti proizvodnje semena i agrohemije. Činjenica da najveće globalne naučne institucije, poput Stenforda, učestvuju u ovom takmičenju dovoljno govori o njegovom prestižu. Iako se inovacija iz ovogodišnjeg takmičenja odnosi se na odabir odgovarajuće sorte soje za datu njivu, istu je tehnologiju moguće primeniti i za odabir kulture – rekao je dr Marko Oskar naučnik BioSens instituta.

Pored njega u našem timu su bili naučnici dr Sanja Brdar i Marko Panić, studenti Univerziteta u Novom Sadu Isidora Šašić, Milivoje Knežević i Danica Despotović, kao i direktor Instituta "BioSens" prof. dr Vladimir Crnojević.

"Sindženta" je ove pred naučnike stavila jedan od svojih najvećih problema i najvažniju odluka za poljoprivrednike - kako izabrati semena za setvu. A kako je rekao Džozef Bajram direktor ove kompanije, naš ti je „ovaj kompleksni problem rešio na veoma sistematičan način“.

- Tehnologija koju smo razvili za takmičenje ima veliku praktičnu primenu za poljoprivrednike u Srbiji ukoliko uspemo da formiramo obimnu bazu podataka o poljoprivrednoj proizvodnji. Ona ima potencijal da poveća prinos za više od 10 odsto, a za razliku od drugih metoda povećanja prinosa, ne zahteva nikakva dodatna ulaganja za đubrivo, mehanizaciju ili infrastrukturu za navodnjavanje – kaže Oskar.

Ono na šta su posebno ponosni je da primena njihove tehnologije ne uključuje dodatno korišćenje pesticida i goriva, čime se stiču uslovi za organsku proizvodnju i očuvanje ekosistema.