Aman, ljudi, dokle više sa ratom, krvlju i željom za ubijanjem!

Tirana nikako da se pomiri sa činjenicom da je Enver Hodža mrtav, da je Prizrenska liga iščezla još pre dva veka i da velika Albanija nije realnost. Ipak, ono što brine jeste činjenica da Evropa ćuti na ove reči, a ćutanje se u mnogo slučajeva može shvatiti i kao odobravanje.

Srbe na svaki pomen velike Srbije razapinju na krst i Beograd dobije takvu šamarčinu iz Brisela čak i onda kada neki njen mali političar koji na izborima osvoji jedva koji glas iznad četiri odsto zapali zastave Hrvatske i EU.

Sada na pomen Edija Rame da će se Albanija i lažna država Kosovo ujediniti svi jezici iz Brisela zaćutaše, prosto muva može da se čuje u odajama Evropskog parlamenta i drugih institucija. Nema Mogerinijeve, nema Kocijančićeve, ni drugih da kažu Rami: „Šta to pričaš, čoveče?”

Najgore od svega je to što se ponovo pokušava zapaliti ionako jedva prigušena vatra na jugu Srbije, a pali je Jonuz Musliju, čovek koji uredno prima platu iz Beograda, ali mu to ne smeta da ga mučki napada.

Bilo kako bilo, na ove podmukle napade treba pametno reagovati. Dosta je više ratova Srbiji i Balkanu. Potoci krvi koji su lili očigledno neke usijane glave ništa naučili nisu i one su željne još zverstava i ponašaju se kao divlja zver kada oseti mlado meso. Tom divljanju i prizivanju novih ratnih haosa se mora stati na put...

Sada, dok još, nadam se, nije kasno.