Ja ga i ove godine slavim - radno. U trenutku dok ovo pišem, najave meteorologa i nisu baš ohrabrujuće, ali se nadam da vam neće pokisnuti svi ćevapi i krilca kojima ste se unapred radovali. Roštiljajte, u inat! Da ne bude da su samo Srbi uspeli da demantuju izreku: „Onaj koji radi ne boji se gladi!“ Ali budimo realni, nismo daleko od toga.

Zavrtite i neko pragnje, da trpeza bude bogata! Bar jednom u godini dozvolite sebi da vidite konkretan produkt vašeg svakodnevnog crnčenja. Posvetite se i deci, jer ih ovako inače slabo viđate. Okrivite za to činjenicu što je ideja iz 1886. o osmočasovnom radnom vremenu pala u vodu, te na poslu često provodite i po dva sata duže. Zato bar danas danite dušom.

Iako ćete imati slobodnog vremena napretek, savet vam je da ne maštate o boljem sutra, već da što pre shvatite čari surovog kapitalizma. Ne sekirajte se što vas poslodavci posmatraju kao limun, već se trudite da budete što „sočniji“, kako bi vas (bože zdravlja) više plaćali dok vas cede.

Ako vam moji saveti nisu baš najjasniji, pogledajte oko sebe, sigurno je svrnuo neki komšija da zajedno proslavite Prvi maj, iako već pet godina nema posao...

Kao što rekoh, srećan vam Praznik rada. U 21. veku na ovaj dan trebalo bi da slavimo što posao uopšte i imamo. Zaboravite radnička prava i sindikate, ugovore i redovne plate.

Radujte se što vam je neko dao mogućnost da zaradite. Nadam se da neće morati opet da se digne kuka i motika kako bi pojedini shvatili da ceo svet stoji ako nema radnika!