Vučićevom nasledniku neće biti lako!

On za „Alo!” kaže da ne želi da se nameće, ali da onome ko zauzme Vučićevo mesto u Nemanjinoj 11 neće biti nimalo lako da održi tempo svog prethodnika. Ono što bi trebalo prvo da uradi svako ko zauzme to odgovorno mesto jeste da sedne sa Vučićem i sa njim se dogovori kuda i kako da dalje zajedno vode Srbiju.

 „Alo!“ je pre nedelju dana objavio ekskluzivna saznanja da ste vi jedan od najozbiljnijih kandidata za premijera. Šta imate da nam kažete o tome, osim da je odluka na izabranom predsedniku Aleksandru Vučiću?

- Odavno sam prestao da reagujem na takve napise, ali smatram da će svakome ko dođe na Vučićevo mesto u jednu ruku biti mnogo teže zato što će za svog prethodnika imati najboljeg ili najsposobnijeg predsednika vlade u posleratnoj Srbiji, a sa druge strane će mu biti lakše jer će dobiti mnogo uređeniju situaciju u oblasti javnih finansija, privrede, inostranih poslova, odbrane, poljoprivrede, po nekim početnim koracima u obrazovanju, a da ne govorimo o zdravstvu. Nikad se nisam nametao, ali bila mi je čast i zadovoljstvo da radim sa Vučićem zato što je on čovek koji ide ispred svog vremena i zato što Srbija ima sreću da joj on bude premijer, a uskoro i predsednik.

 Osim vas se pominju još tri kandidata, to su ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, potpredsednik SNS-a Miloš Vučević i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. U slučaju da vi ipak ne budete premijer, za koga biste glasali od njih troje?

- Glasaću za onoga koga predloži Vučić zato što je nebrojeno puta opravdao poverenje koje imam u njega i kome je poverenje dalo više od dva miliona građana Srbije. Vučić izuzetno dobro zna šta radi i povlačio je poteze koje je neretko izuzetno mali broj ljudi u tom trenutku mogao da razume. Kako je vreme prolazilo, pokazivala se ispravnost njegovog postupanja. Što se tiče ljudi koje ste nabrojali, svi su oni veoma sposobni, naravno, meni kao čoveku iz SNS-a uvek će biti najdraži onaj ko je iz moje stranke, a to je moj prijatelj i kolega Vučević. Sreća je što možemo da biramo između nekoliko dobrih kandidata i što je najvažnije u skladu sa trenutkom u kojem se Srbija nalazi jer političke poteze neretko diktira upravo trenutak.

 Neki visoki funkcioneri SNS-a su rezolutni u tome da budući premijer mora biti čovek iz vaše stranke? Slažete li se s tim?

- U nekim stvarima u politici nikako ne treba brzati i sećam se jedne rečenice vladike Nikolaja Velimirovića, koji je kao najgoru srpsku osobinu kvalifikovao nestrpljenje. Vučić će poveriti mandat onome za koga misli da će to najbolje raditi i sa kim će moći najbolje i u saglasju da deluje i radi. Političar mora da pokazuje širinu i ako to ne treba da bude neko iz naše stranke, uveren sam da će Vučić imati dobar razlog zašto je tako.

 U medijima su se pojavile kalkulacije da se SPC protivi eventualnom izboru Ane Brnabić za premijera. Imate li takva saznanja i da li Crkva treba da se bavi takvim pitanjima?

- Nemam saznanja da je Crkva zvanično izlazila sa tim stavom, niti verujem da će to da uradi. Naravno, kao što se država ne meša u kadrovska pitanja Crkve, tako ne očekujem da će se Crkva mešati u kadrovska pitanja države, ali Crkva može da ima svoj stav, koji treba pažljivo saslušati i uzeti u obzir prilikom donošenja odluka.

 Šta biste prvo uradili kao premijer?

- Ko god dođe na to mesto, mora da sedne sa Vučićem i dogovori se s njim o načinu na koji će država i Vlada dalje funkcionisati jer je to čovek koji nesporno ima jak autoritet i veliki ugled među građanima. Vlada mora da bude državni organ u koji građani imaju veliko poverenje. To poverenje je do sada vezivano za Vučića, njegov rad i njegove rezultate. Nesporno je da ko god dođe na Vučićevo mesto mora da sedne sa njim i dobro i pažljivo se dogovori o načinu daljeg delovanja i rada jer samo na takav način Srbiji može da bude bolje.

 Kakav je vaš stav o ostanku, odnosno odlasku Vučića sa čela SNS-a?

- Mislim da Vučić treba da ostane na čelu SNS-a. Vučić je kao premijer u stranci uživao ogroman autoritet i on je popularniji od naše stranke. Samo se zapitajte logično, da li želite da vam na čelu stranke bude najpopularniji političar u Srbiji? Ja želim da bude. Što se tiče Vučićevog svrstavanja u partijskim borbama, znam da će on naći najbolji način da ne ugrozi svoje funkcionisanje kao predsednika time što je na čelu stranke.

 Ukoliko ne budete premijer, da li sebe pre vidite ponovo kao ministra ili kao gradonačelnika Beograda?

- Svako ko se bavi politikom ima ambicije, ali ja imam 34 godine i imam iza sebe ne tako slabu biografiju. Neozbiljno bi bilo da gledam sebe na bilo kojoj od funkcija koje pominjete. Uvek je mnogo važniji cilj koji imate pred sobom i plan kako da ga ostvarite nego funkcije.

 Čini nam se da uprkos tome što kažete da smo izgladili odnose sa Zapadom, kada se donose neke važne odluke naš glas se i dalje ne čuje onoliko koliko bi trebalo. Konkretan primer je odluka francuskog suda da oslobodi zločinca Ramuša Haradinaja.

- Veliki brodovi izuzetno teško i sporo menjaju kurs. Odluka me sa jedne strane ne iznenađuje jer je to odluka suda države koja je među prvima priznala Kosovo i ona je kroz ovu odluku suda ukazala i na taj stav po ovom za Srbiju najvažnijem političkom pitanju. Ono što me kao pravnika, političara i čoveka poražava jeste da osoba koja je okrvavila ruke do lakata može da sedne i napiše knjigu u kojoj opisuje kako je koga ubijala, mučila, silovala ili klala i ostane nekažnjena u 21. veku, kao i da osnovni preduslov za procesuiranje i eventualno kažnjavanje takve osobe ne bude ispunjen u državi koja je u istoriji ostala primer slobode, jednakosti i bratstva.

 Kako je moguće da najviše svetske pravosudne institucije poput Tribunala u Hagu i međunarodna javnost ostanu gluvi i nemi na zlodela Haradinaja i OVK?

- To je tekovina dugogodišnjeg promovisanja terorističke organizacije OVK kao oslobodilačke formacije, a sa druge strane dugogodišnjeg medijskog pljuvanja Srbije. Za njih je Ramuš Haradinaj borac za slobodu i koliko god vi podnosili dokaza šta je on konkretno radio, njih to neće interesovati. Srbija je bombardovana da bi joj oteli KiM i da bi se formirala kvazidržavna organizacija iza koje je stao dobar deo zemalja međunarodne zajednice. Da li mislite da su to zemlje koje će tek tako priznati svoju grešku? Nebrojeno puta se pokazalo da se pravi razlika među žrtvama, a žrtve Ramuša Haradinaja jesu bili Srbi, ali i Albanci i Romi.

Bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević svedočio je da je režim Borisa Tadića činio sve da ne dođe do izručenja Ejupa Ganića, koji je tada bio uhapšen u Londonu, baš kao i Haradinaj u Francuskoj. Kako to komentarišete?

- Nažalost, izgleda da su se i takve stvari dešavale. Mogu samo da kažem da je sramota za državu Srbiju ukoliko je to tačno.

U poslednje vreme je predmet velikih polemika i rad Tužilaštva za ratne zločine. Imate li primedbi na rad tog tela?

- Ono što mogu da zamerim Tužilaštvu za ratne zločine jeste što je od svog formiranja pokazivalo vrlo malo interesovanja, a ponekad i nikakvo interesovanje za procesuiranje ratnih zločina koji su sprovođeni protiv Srba na području na kojem je nadležno. Ramuš Haradinaj i Naser Orić su zvučna imena za koje je javnost očekivala sudski epilog, ali postoje mnogi ljudi za koje šira javnost ne zna, a koji jesu okrvavili ruke srpskom krvlju, a da nisu procesuirani.