Od antibiotika nema spasa! Čak iako smo poslušali planetarni apel Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da ne koristimo antibiotike na svoju ruku jer izazivaju otpornost bakterija na nih tako da može da se desi da umiremo od najbanalnijih infekcija, mi svakodnevno dobijamo svoju dozu tih lekova u tanjiru! Doručkujemo, ručamo i večeramo antibiotike u jajima, mesu, mleku, jogurtu, siru, medu i povrću! Kolike su doze koje unesemo u telo ne zna se, samo je poznato da te lekove pojedini uzgajivači životinja, pčela i povrća koriste u preventivne svrhe kako bi sprečili pojavu bolesti, a onda sve to “lečeno meso, mleko, jaja, med i povrće” završi u našem krvotoku!

Istovremeno, Srbija je u samom evropskom vrhu po potrošnji antibiotika u medicini i lečenju ljudi.

SZO:Bakterije će ubijati više nego rak!

Stručnjaci SZO navode da su pojedine bakterije otporne na većinu ili skoro sve poznate antibiotike, zahvaljujući neracionalnoj primeni lekova. Prema tim podacima, bakterije će biti uzrok smrti za oko 10 miliona ljudi svake godine u svetu, počevši od 2050, što će biti više nego što je procenjeno za rak - 8.2 miliona ljudi! - Da bi se izbegao ovaj katastofalni scenario, SZO objavila je listu bakterija za koje su hitno potrebni novi antibiotici - naveli su iz te organizacije.

Doktor veterinarske medicine Miroslav Stojšić kaže za “Alo!” da odgajivači stavljaju antibiotike u stočnu i živinsku hranu u preventivne svrhe.

- Svinje, goveda, živina i druge životinje jedu te lekove u hrani. To za posledicu ima da bakterije, koje su u tim životinjama, postaju otporne na lekove. Sa druge strane, antibiotici se deponuju u mesu i drugim organima životinja, mleku, jajima, ali ih ima i u medu. Čovek ih potom kroz ishranu unosi u svoj organizam. Najveća opasnost od toga je da kada se desi da ljudi teško obole ili imaju neku operaciju. Pošto im je imunitet oslabljen lakše dobijaju infekcije u bolnicama jer su bakterije otporne na antibiotike. Kada je med u pitanju, posle njegove konzumacije može da se jave i teške alergije - upozorava taj stručnjak i dodaje da bi stručnjaci Uprave za veterinu, ali i veterinari, trebalo da daju životinjama antibiotike, a ne odgajivači, vode računama o dozama i trenutku kada je hrana napravljena od lečenih životinja bezbedna za ishranu ljudi.

U Upravi za veterinu Ministartva poljoprivrede kažu za “Alo!” da su zloupotrebe antibiotika moguće kod uzgajivača stoke, ali i povrtara koji gaje povrće, te da korištenje takve hrane može dovesti do otpornosti bakterija na te lekove kod ljudi.

- Sprovodeći propise iz Zakona o bezbednosti hrane, Zakona o veterinarstvu i Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima u kontinuitetu pratimo promet i primenu lekova kod životinja. Tim aktivnostima se preventivno deluje i kotroliše sistem bezbednosti hrane koja stiže na tržište - navode u Upravi.

Dr Radmilo Petrović, epidemiolog, kaže za “Alo!” da, osim težeg lečenja bolesti kao što su uaple pluća, grla i drugih, velika opasnost je u porastu intrabolničkih infekcija zbog otpornosti bakterija.

- U bolnicama su pacijenti sa težim oblikom bolesti, a smanjenim imunitetom. Zato je tu lakše napraviti prodor bakterijema čak i onima koje nisu potpuno otporne na antibiotike - napominje dr Petrović.