Prvostepenom presudom Suda BiH od 9. decembra prošle godine, Brnjić je proglašen krivim da je radnjama opisanim u izreci presude počinio krivično delo ratni zločin nad civilima.

Protiv ove presude žalbu je blagovremeno izjavio Brnjićev branilac zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivično-pravnoj sankciji, sa predlogom da Sud žalbu uvaži, prvostepenu presudu ukine, odredi održavanje glavnog pretresa, odnosno da prvostepenu presudu preinači i optuženog osudi na blažu kaznu.

Žalbu na prvostepenu presudu dostavio je i optuženi Brnjić, sa predlogom da Apelaciono veće donese odluku kojom će ga osloboditi od krivice, saopšteno je iz Suda BiH.

Tužilaštvo BiH u zakonski ostavljenom roku nije dostavilo odgovor na žalbe odbrane. Na javnoj sednici Apelacionog vijeća, održanoj 18. maja, branilac optuženog usmeno je izneo žalbu, te izjavio da u celosti ostaje pri istaknutim žalbenim prigovorima.

Brnjić se pridružio navodima branioca, ukratko izloživši navode iz uložene žalbe i pozvao Apelaciono veće da žalbu uvaži kao osnovanu.

Tužilac BiH usmeno je izneo odgovor na žalbe odbrane, predloživši da ih Apelaciono veće u celosti odbije kao neosnovane.

Nakon što je ispitalo pobijanu presudu u granicama istaknutih žalbenih razloga i navoda, Apelaciono veće donelo je navedenu odluku.

Sud BiH je 22. jula potvrdio optužnicu koja Marijana Brnjića, Martina Barukčića, Pavu Glavaša i Iliju Glavaša tereti za ratni zločin nad civilima.

U optužnici se, između ostalog, navodi da su optuženi, u vreme oružanog sukoba između Vojske Republike Srpske i HVO-a, u svojstvu pripadnika 102. Brigade HVO-a Odžak, od juna do avgusta 1992. godine, počinili višestruka silovanja, mučenja i seksualna zlostavljanja na izrazito ponižavajuće načine više žrtava, žena srpske nacionalnosti na području Odžaka.

Marijan Brnjić je osuđen na šest godina zatvora, a Martin Barukčić, Pavo Glavaš i Ilija Glavaš oslobođeni su optužbi.