Njih 17 raspoređeno je na radno mesto portira i u dve smene dolaze u portirnicu, gde nemaju ni osnovne uslove za bezbedan boravak. Preko zime su se grejali pomoću bubnjare, drvima koja su pronalazili u krugu razrušene „Viskoze“, a sada svakodnevno susreću zmije i druge gmizavce. Struje nemaju već tri godine, a voda u skoro neupotrebljivom toaletu neprestano teče jer slavine odavno nisu u funkciji. I pored svih okolnosti, koje su primerenije horor filmovima, radnici dolaze u svoju smenu i tu provode po 12 sati, nadajući se da će nekada naplatiti potraživanja i dobiti ono što im po zakonu pripada.

- Svakom od nas firma duguje po 63 plate, a doprinosi nisu uplaćivani poslednjih pet godina, od momenta kada je pogon prestao da greje deo grada. Pošto od tog dana nismo imali nikakvih prihoda, poslodavac u tome vidi opravdanje, zbog čega nas drži bez dinara plate, bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja. Nema mesta na kojem nismo tražili pomoć, od vlasnika firme, preko inspekcija do resornih ministarstava. Odgovora ili nema, ili je takav da nam ne daje nikakvu nadu - kaže Miloje Nikolić, jedan od preostalih radnika i predsednik sindikata ASNS.

Direktor: Čekamo bolje dane

- Sve obaveze prema zaposlenima iz radnog odnosa uredno se evidentiraju u poslovnim knjigama, a posebno se obaveze na ime doprinosa za socijalno osiguranje uredno svakog meseca prijavljuju Poreskoj upravi, o čemu je ona u više navrata i obaveštavala zaposlene na njihov zahtev. Da li će radnici od toga imati koristi - ne znam, ali se nadam, kao i svi ostali, da će pojavom investitora doći bolji dani za nas - kaže direktor Slobodan Pavlović.

Njegove kolege razočarano kažu da je sve ovo besmisleno, ali da ne žele sami da daju otkaz jer bi to značilo gubitak svega onoga čemu se još nadaju. U upravnu zgradu odavno nije kročila noga nikoga od rukovodioca firme, niti vlasnika, za koga radnici kažu da pretpostavljaju da se nalazi van naše zemlje, na Malti, pa zato zvanični direktor „Dekotre pauer“ sedi sa još dva saradnika u iznajmljenom lokalu u centru Loznice.

- Ovde imamo struju i internet, bez čega ne bismo mogli nikako da funkcionišemo. Tačno je da radnici nisu primili platu od 2012. godine, kao i to da borave u teškim uslovima, ali za sada rešenja nema - kaže Slobodan Pavlović, direktor firme čije je sedište po papirima u Loznici, na Gradilištu, gde im se, inače, nalazi razrušena upravna zgrada.

Dok radnici priznaju da se osećaju gore nego na robiji, Pavlović kaže da ni on ne prima platu i da se nada nekom novom investitoru koji bi firmu izvukao iz ove situacije.