Evropski parlament usvojio je danas Rezlouciju o Srbiji, kojom se pozdravlja napredak Srbije na putu evrointegracija, daje podrška za nove korake ka članstvu u EU i navode prioriteti reformskog procesa.

Evropski parlament je na plenarnom zasedanju u Strazburu velikom većinom glasova - 524 glasa za od prisutnih 673 - usvojio Rezoluciju o Srbiji.

Rezolucija ”pozdravlja angažovanje i napredak Srbije u procesu evrointegracija”, a država poziva da u komunikaciji sa građanima ”aktivno promiviše svoju EU strategiju”.

Evropski parlament pozdravlja otvaranje osam poglavlja u pristupnim pregovorima i iznosi očekivaje o otvaranju novih poglavlja sa Srbijom. Rezolucijom se i ovoga puta naglašava se da je primena reformi ključna za nastavak evropskog puta Srbije.

Pozdravlja se i generalno poboljšanje ekonomske politike u zemlji i napredak ka funkcionalnoj tržišnoj ekonomiji. Naglašava se važnost srednjih i malih preduzeća u ekonomiji Srbije i poziva na ”dalje poboljšanje poslovnog okruženja” u zemlji.

I ove godine Srbija je od strane Evropskog parlamenta pozvana da ”postepeno usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, uključujući i politiku prema Rusiji. ”

Srbija je pohvaljena za ”konstruktivan i human odnos” prema migrantima. Rezolucija naglašava da je u Srbiji ”napravljen napredak u oblasti pravosuđa”, ali da ”nezavisnost pravosuđa još nije osigurana u praksi”.

Takođe se iznosi ”zabrinutost zbog nedovoljnog napretka u borbi protiv korupcije”, a od Srbije se traži ”jasna politička volja da se to pitanje reši”.

Evropski parlament pozdravlja ”aktivnu ulogu Srbije u međunarodnoji i regionalnoj policijskog i pravosudnoj saradnji” kao i napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma.

Rezolucija naglašava važnost nezavisnih regulatornih tela u zemlji kao što su institucija ombudsmana, poverenika za informacije od javnog značaja i Agencija za borbu protiv korupcije.

Od Srbije se traži dalje zalaganje na zaštiti pripadnika ranjivih grupa kao što su Romi, osobe sa invaliditetom, LGBT populacija, migranti i zatvorenici.

Jedina oblast za koju u Evropskom parlamentu kažu da nema napretka jeste sloboda izražavanja i prisustvo samocenzure u medijima u Srbiji.
Od vlasti u Srbiji se traži da osiguraju i primenu zakona o zaštiti manjina. Vojvodina se pominje kao deo Srbije koji je ”održao visok stepen zaštite manjina”.

Istvoremeno Evropski parlament poručuje da ”autonomija Vojvodine ne sme biti oslabljena”.

Rezolucijom Evropskog parlamenta pohvaljen je ”konstruktivan pristup Srbije bilateralnim odnosima u regionu, bilo da su u pitanju zemlje na putu ka EU ili članice EU”.

Od Srbije je i ovoga puta zatražena puna saradnja sa Tribunalom u Hagu, a kao jedna od ključnih prioriteta evrointegracija Srbije navodi se normalizacija odnosa sa Kosovom i ”puna primena” dogovorenog u dijalogu Beograda i Prištine, uključujući i ”pitanje Zajednice srpskih opština”.

Dve strane se pozivaju da definišu ”nove teme razgovora u okviru dijaloga, u cilju boljeg života građana i sveukupne normalizacije odnosa”. Ovogodišnja Rezolucija o Srbiji beleži i zabrinutost Evropskog parlamenta zbog tenzija između Srbije i Kosova sa početka godine, a dve strane su pozvane da se uzdrže od akcija koje bi mogle da ugroze postignuti napredak u dijalogu.

Ova Rezolucija za osnovu je imala izveštaj izvestioca Evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera o napretku Srbije u 2016. godini.

Nakon podnošenja 325 amandmana usaglašeni tekst nacrta Rezolucije usvojen je krajem februara na Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta.

Finalno izglasavanje Rezolucije odlagano je dva puta- prvo zbog predsedničkih izbora u Srbiji, a zatim i zbog vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu.

Evropski parlament godišnje usvaja rezolucije o napretku svih zemalja koje su u procesu pristupanja EU. Ove rezolucije nisu obavezujućeg karaktera, ali imaju težinu političke preporuke jedne od tri najznačajnije institucije EU.