"Smatram da je jako važno da nastavimo dijalog. Treba da razgovaramo, ne treba da govorimo samo o sankcijama, ne treba da reagujemo isključivo daljim sankcijama. Moramo da nađemo izlaz iz krize, moramo da nađemo rešenje krize oko Krima", kazao je Betel na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon sastanka premijera.

Premijer Luksemburga naglasio je da EU naravno ne prihvata aneksiju Krima, ni pritisak koji Rusija vrši na Ukrajinu.

"Ali moramo da izradimo zajedničko rešenje", kazao je Betel.

Premijeri su danas razgovarali i o bezbednosti i pretnjama i s juga, tako i sa istoka, a podržali su i da program Istočnog partnerstva ostane otvoren put za one bivše sovjetske republike koje žele da se približe Evropi preko saradnje sa Briselom i primene evropskih standarda.

"Nova odbrambena politika mora da bude oslonjena na saradnju sa NATO, a da takođe ima zajedničke definicije pretnji koje danas u Evropu stižu u istoj meri sa juga i sa istoka. Podrška EU vojnoj industriji mora da bude pristupačna svima, takođe i poljskoj vojnoj industriji", kazala je poljska premijerka Beata Šidlo.

Poljska premijerka pred današnji samit premijera Beneluska i Višegradske grupe izjavila je da Rusija isprobava koliko može sebi da dozvoli, a da EU mora da ima zajedničku politiku prema Rusiji.

"Radujem se što je na prošlom samitu NATO u Varšavi dogovoreno jačanje istočnog krila NATO i da se ti dogovori realizuju. Za Poljsku je jasno da, dok se ne okonča sukob u Ukrajini, EU ne može da popusti sankcije. Politika cele Unije mora da bude jedinstvena i dosledna prema Rusiji. Poljska u tome ima velikog saveznika - Nemačku", kazala je Šidlo belgijskoj štampi.

Jedinstveni pristup Rusiji Poljska nije uspela da obezbedi ni tokom svog predsedavanja u Višegradskoj grupi, pošto Mađarska, Slovačka i Češka sankcije i jačanje istočnog krila NATO poštuju, ali kako je naglasio više puta slovački premijer Robert Fico, samo zato da ne bi razbijali jedinstvo EU, dok smatraju da sankcije nemaju efekta, a pogađaju privredu njihovih zemalja.