Razume se, njemu je lako da to kaže, jer nije član srpske vlade, čija politika uključuje i jedno i drugo. Ali uprkos tome, Biltova konstatacija bila je tačna i tada, kao što je tačna i danas. Iako nije bila ni blizu tako eksplicitna kao što je bio Karl Bilt, Ana Brnabić se zbog jednog dela intervjua za američku agenciju Blumberg, tačnije, zbog interpretacije njenih reči, našla „na tapetu“ domaće političke javnosti. Šta je izazvalo pometnju?

Ana Brnabić je, praktičnim jezikom tehnokrate, projektovala kako će izgledati pozicija Srbije ukoliko bude dospela u situaciju da bira između EU i Rusije. Ona je samo jasnu i višegodišnju stratešku poziciju Srbije postavila u buduće vreme i dala jasan odgovor. Ona je poziciju Srbije oslikala onako kako na Zapadu očekuju od ozbiljnih država. Da budu predvidive. Ana Brnabić nije uvijala niti tražila izlaz iz neugodne situacije, za razliku od mnogih nekadašnjih srpskih lidera, koji su pokušavali da preigraju zapadne partnere komplikovanim konstrukcijama. To je prepustila drugima, koji su se našli pozvani da komentarišu njen intervju. Bilo ih je i među koalicionim partnerima u vladajućem bloku, koji su brže-bolje pokušali da, valjda, naprave balans, da dovedu u ravnotežu srpsku „vagu“ između Zapada i Rusije. Verovatno se osećajući dužni da u očima Moskve ne ispadne da je Srbija „naprasno“ zabrazdila na drugu stranu.

Srbija ulazi u period kada će njena prozapadna i proevropska orijentacija i u izjavama i u praktičnim potezima biti naglašenija nego do sada, iako čvrsti odnosi sa Rusijom, pre svega u ekonomskoj (i vojno-ekonomskoj) sferi, ostaju neupitni i lako branjivi pred Zapadom. Ovde nije reč o „sedenju na dve stolice“, već samo o jasnijem preciziranju višegodišnje politike čiji je prioritet EU, uz očuvanje dobrih odnosa sa Rusijom. To ne proističe samo iz jednog intervjua nove premijerke, to je jednostavno državna politika koja se ovde vodi već godinama. Da li će Srbija u nekom momentu biti stavljena pred izbor – EU ili Rusija, stvar je tog budućeg trenutka. Ali tada, ova zemlja će već biti članica EU ili na samom njenom pragu. Zato je već danas reč o nametnutoj i lažnoj dilemi. Samo to neko treba i da izgovori.

U suprotnom, Srbija će nastaviti da se vrti u krug, jureći svoj rep, misleći da prelazi veliki put, a stajaće u mestu, ubeđena da je nadmudrila sve oko sebe – i Ruse i Evropu. Ana Brnabić i njena vlada, istrasiranim putem Aleksandra Vučića, imaju priliku da iskoriste istorijski trenutak da zemlju odvedu u društvo kojem civilizacijski i vrednosno pripada. Ova prilika se ne ukazuje prvi put, ali svaku dosadašnju nepogrešivo smo propustili. Pitanje je da li će za ovu generaciju biti novih sličnih šansi. I Nordijske zemlje neguju mitove, nije sporno... Jednom godišnje se romantičari obuku u kostime Vikinga, popiju litre piva, svako sa svojim društvom, i sutradan se vrate redovnim aktivnostima, u realno vreme. Krajnje vreme je da mi prestanemo da živimo, pravimo planove i vučemo strateške političke korake bazirane na mitovima o Kosovskom boju i o nama kao nebeskom narodu.