Maja Đorđević (39) i četvorogodišnji Mihailo, koje je prošle srede brutalno ubio Marko Nikolić (43) u Centru za socijalni rad, sahranjeni su juče na groblju Orlovača u Beogradu.

Od majke i brata oprostio se Majin stariji sin Stefan (14), kao i mnogobrojna rodbina i prijatelji... Roditelji ubice nisu došli na sahranu ni snajke ni unuka.

Grobljansku tišinu parali su bolni jecaji ožalošcenih i glasno postavljane pitanja „zašto“.

- Zlotvore, zašto si naše anele krvnički pobio - ridala je jedna starija žena.

Roaci i prijatelji okupili su se ranije ispred kapele u kojoj se održavalo opelo majci i sinu. Okupljeni nisu sakrivali suze, a plač je odjekivao grobljem. Neutešno su grlili jedni druge, pokušavajuci da nau reči utehe, ali ih nisu pronalazili.

Tela Maje i Mihaila nalazila su se u belim kovčezima prekrivenim cvećem. Svako ko je prišao da oda počast pustio je suzu pred malenim kovčegom iznad kojeg je stajala slika dečaka. Dvema ženama je od velike tuge pozlilo, a jedan mladić se bukvalno gušio od grcanja. Oni su bili
zbrinuti u kombiju Hitne pomoći.

Nakon služenja opela povorka rodbine, prijatelja i kolega, koji su u rukama uglavnom nosili belo cveće, krenula je ka večnoj kući majke i sina. Muk je zavladao kada je iz kapele iznesen maleni beli sanduk, a u tom trenutku oblak je zaklonio sunce, ne dajući mu da iskaže radost.

Odmah iza kolone vozila koja su vozila majku i sina išla je Majina sestra Branislava, koju su pridržavali, a pored nje i Majin sin Stefan i njegov otac, bivši muž nesrećne žene.

Dok je sveštenik čitao poslednju molitvu, u grobno mesto je najpre spušten kovčeg sa Majinim telom, a zatim je spušten i kovčeg sa telom njenog sina Mihaila. Dok su spuštali Majino telo, grobljem se prolamao lelek. Niko nije više skrivao suze. Nakon što su preko Majinog tela bacili zemlju, kovčeg s Mihailom su položili preko nje. U tom trenutku grobljem je zavladala tišina.

Tišina koja je kidala srce u grudima mogla se u tom trenutku osetiti. Tiho, kao za sebe, stojeći
pored spomenika, starija žena zagledana u dva bela krsta izustila je: „Majo, ne brini se, sada je sve u redu. Više te niko ne može povrediti.”

Sestra Branislava i sin Stefan su zagrljeni stajali i nemo, sa suzama u očima gledali kako grumenje prekriva bele sanduke.

Podsetimo, Nikolić je viđao dete i predavao ga je majci u kontrolisanim uslovima u Centru za socijalni rad. Tokom poslednje posete, kada je trebalo da vrati sina majci, Marko ga je doneo bez svesti, a Maja je potrčala da spase dete. U tom trenutku je izvadio nož i izbo je više puta, a ona je pokušala da pobegne.

Meutim, posle dva-tri koraka je izdahnula, a on je napao radnike koji su prišli da joj pomognu.