Mališani su bukvalno bombardovani neverovatnom količinom nasilja svake vrste, osnovnim pojmovima istočnjačkih filozofija, koje su im apsolutno apstraktne, ali i time da su vanzemaljci svuda oko nas.

- U ponedeljak sam zatekla decu kako sede jedno naspram drugog u lotos položaju. Spojili su palčeve sa srednjim prstima. Naravno da sam znala kojem crtanom filmu pripada ta scena. Kada sam ih upitala šta to rade, dobila sam odgovor: „Meditiramo!”. „Šta je meditacija?”, inistirala sam, a oni nisu znali odgovor. Potom su ustali i nastavili da se igraju - priča za „Alo!” majka koja se javila našoj redakciji i želela da ostane anonimna.

Sektaške poruke?

Aleksandra Janković, psiholog, navodi da sadržaji koji se danas nude deci nisu primereni njihovom uzrastu.

- Godinama su crtani filmovi puni nerelanih, agresivnih scena. Neka deca su stradala imitirajući sve to. Teško da možemo da prekinemo tu ekspanziju, ali je važno da roditelji insistriraju na tome da su to opasne stvari i da postoje samo na televiziji i nigde drugde! U čemu je svrha crtanog filma koji dete vodi direktno kod psihologa ili pedagoga? Plašim se da uopšte nisu naivni motivi i svi ti pojmovi - energija, meditacija, avatar i slični, za koje deca nikad nisu čula niti mogu da ih razumeju, jer 90 odsto njih su na ivici da budu reklama za sektaški ili sličan pristup životu. Deca usvajaju nešto što nije prirodno za njihov uzrast, niti za ovu sredinu. Mi smo hrišćanska sredina, a nudi se istočnjačka filozifija - navodi ona i dodaje da je u pitanju veliki kontrast.

Upravo taj primer govori u prilog brojnim planetarnim naučnim istraživanjima o uticaju aktuelnih crtanih filmova na ponašanje dece, a opšta mesta su da mogu da izazovu agresiju, neosetljivost na tuđu patnju i gubitak granice šta mogu, a šta ne. Jer njihovi junaci skaču sa desetog sprata i dočekuju se na noge! Zbog toga su neka deca i stradala jer su pokušala isto. Branka Tišma, školski psiholog, kaže za „Alo!” da je opasnost od takvih crtanih filmova psihička i fizička, jer sve što vide deca, ona to pokušavaju da urade.

- To je virtuelni svet koji nosi poruke da ne postoji granica ljudske moći. Da to nije ništa kobajagi. Deca ne mogu da dožive to na pravi način, veruju da sve što su videli mogu da urade bez ikakvih posledica. Njihov shvatanje dobra i zla i šta bi trebalo da rade i dalje je u razvoju, a crtani filmovi im poručuju da mogu sve da rade - loše i dobro, i da će se sve to po njih završiti dobro. Takođe, doživljavaju sebe kao da imaju sve te moći. Istovremeno, prisutni su pojmovi koje oni ne razumeju, kao što su mutanti, avatari i slični. Nije samo taj sadržaj problematičan, već i muzika i agresivna slika i brzina smenjivanja boja. Sve to izaziva takozvanu senzitivizaciju centralnog nervnog sistema, kada mališani postaju nervozni, nezadovoljni, agresivni - navodi Branka Tišma.

Prema njenim rečima, za razliku od ranijih crtanih filmova, ovi nemaju nikakve moralne pouke, jer je cilj zabava i ispunjavanje dečjeg vremena.

- Uz to, i ogromni profit produkcijskih kuća. Deca ne bi trebalo satima da gledaju takav sadržaj, ali ne treba ni da im se zabranjuje. Alternativa je ponuditi im nešto da rade, da se bave sportom, jer ih to umiruje. Dok gledaju crtane filmove, fizički su pasivna, ali su im čula aktivna. Kod sadašnjih generacija mališana primetna je odsustvo komunikacije, deljenja, razmevanja i prihvatanja tuđih potreba. Samo su oni bitni - objasnila je ona.

Svetski psiholozi: Roditelji, trgnite se!

Svetski psiholozi utvrdili su mnoge animirane serije za decu sadrže više nasilja nego televizijske namenje adolescentima. Prema istim informacijama, nije dobro ni kada deca po ceo dan sede i gledaju crtane filmove jer im od toga slabi vid, a nepravilan položaj tela može da dovede i do krivljenja kičme. Manjak fizičkih aktivnosti takođe stvara i probleme sa povećanom težinom. Pritom, poslednjih godina sve više se upozorava na uticaj crtanih filmova na razvoj govora do treće godine života deteta. Dok gledaju crtane filmove, deca se često poistovećuju sa likovima. Problem je što su ti likovi neretko potpuno neadekvatni za bilo kakvu identifikaciju i što su na momente previše agresivni ili imaju čarobne moći - mogu da lete, ispaljuju paukovu mrežu iz ruku, skaču sa vrha nebodera na zgrade u okolini, bacaju munje, padnu sa 10. sprata i prežive i slično. U tim agresivnim likovima deca mogu da vide arhetip, žele da su takva i dok gledaju misle da su oni. Ako se roditelji ne uključe i objasne im šta je realnost, ona mogu da razumeju crtaće kao vid zamene za stvaran život.