Kako navodi novosadski „Dnevnik“, u Vojvodini praktično niko ne želi da se prihvati pomenutog posla, a oni koji se odluče na to insistiraju da se ne priča o tome „kako se ne bi brukali pre svetom“, pa tako i dva čobanina u selu Pavlovci, u sremskoj opštini Ruma, čuvanje 56 krava naplaćuju od meštana mesečno po 56.000 dinara (oko 460 evra), ali ne žele da to bilo ko zna. 

Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), ovako to objašnjava: 

- To je ponizno zanimanje, kao što je nekada seljak bilo ponižavajuće ime. Biti čobanin znači boravak na selu, druženje više sa životinjama nego s ljudima, a niko ne želi da se vrati na selo, bez obzira na to što bi zarađivao prilično dobru platu. Mi smo, naime, izgubili bitku za selo, ali i dalje vodimo bitku da spasemo varošicu, kao i da na selima ostanu mladi koji se sada tamo nalaze. Filozofija koja je važila proteklih 50 godina je da je bolje biti siromašni portir u gradu nego bogati seljak izgleda i dalje važi - kaže Gulan i dodaje da trenutno u gradu trenutno
nema šta da se radi, a na selu nema ko da radi.

Gotovo 700.000 nezaposlenih

Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji je krajem juna ove godine registrovano 659.698 nezaposlenih. Od tog broja, jedna trećina su mladi, a više od polovine je bez osnovne ili sa osnovnom školom i zanatom.