Odgovor je vrlo jednostavan - zbog toga što više nisu u poziciji da vedre i oblače u Srbiji, već moraju da poštuju njene zakone i svoje poslovanje prilagođavaju propisima.

U zakonima i zakonodavstvu negde leži i odgovor zbog čega ti isti tajkuni nisu kažnjeni zato što su opljačkali Srbiju i unesrećili pola miliona radnika koji su ostali na ulici. Jednostavno, bili su toliko moćni da su sami pisali zakone i prilagođavali ih sebi, imali su svoje ministre i sami sastavljali vlade.

Sada toga više nema, zna se ko kosi, a ko vodu nosi. Ali gledano sa druge strane, ne može se reći da je pravda zadovoljena. Bogatstvo koje su stekli da bi od većine naroda napravili sirotinju nikome od njih nije oduzeto. Neki od njih uplovili su u neke druge biznise, ali se niko nije usudio da im oduzme ni deo novca koji su stekli na narodnoj grbači.

Najveći krivac za to je domaće pravosuđe, koje nažalost nije mrdnulo sa mesta i koje je i dalje sporo i korumpirano kao što je i bilo. Zbog svega toga, izuzev delimično u slučaju Miroslava Miškovića, nikome dlaka sa glave nije falila, a 24 sporne privatizacije kojima se bavila i Evropska unija ostale su uglavnom u fiokama.

Uglavnom je sam Vučić, uz časne izuzetke, tu bitku vodio sam, a veliko pitanje je koliko su mu u tome pomagali, a koliko odmagali i neki od njegovih u stranci. Zato se danas dešava ono što je bilo neminovno, a to je da isti ti tajkuni koji su ostali neokrznuti pokušavaju da skinu glavu Vučiću. Ukoliko se to desi, možete očekivati da na doboš odu i EPS, „Telekom“ i preostali prirodni resursi.