On je naveo da je dobro što je hrvatski primijer Andrej Plenković najavio odlaganje primene Zakona o porezu na nekretnine na neodređeno vreme za koji kaže da predstavlja novi oblik otimanja srpske imovine.

"Stambeni objekti proteranih Srba u kojima ne žive stalno bili bi tretirani kao kuće za odmor i vikendice na koji bi plaćali do tri puta više poreza od sadašnje komunalne naknade", rekao je Linta i dodao da bi plaćali porez i na srušene kuće i lokale u hrvatskim gradovima i na krajiškom području.

Navedene zakonske odredbe, napominje, su još jedan dokaz da hrvatska država ne odustaje od politike cementiranja etničkog čišćenja Srba i da nije spremna da uzme u obzir ratne okolnosti i potrebu da poštuje ljudska prava svih njenih državljana bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.

Linta apeluje na Evropsku uniju da zatraži od Hrvatske da prilikom izmena i dopuna Zakona o porezu na nekretnine uzme u obzir da su Srbi bili prisiljeni da napuste svoje kuće i stanove i da je nepravedno da plaćaju porez kao da su dobrovoljno otišli u Srbiju, Srpsku i treće zemlje.

Linta podseća da je iz Hrvatske proterano oko 500.000 Srba a trajno se vratilo svega njih 50.000 uglavnom starije životne dobi i da bi poreska stopa na imovinu proteranih Srba trebala da bude najniža moguća.

"Mnogi proterani Srbi u Srbiji i Srpskoj žive u teškoj socijalno-ekonomskoj situaciji i nisu u mogućnosti da plaćaju velike poreze za svoju imovinu u Hrvatskoj. U slučaju da ne plate porez Hrvatska će im oduzeti njihovu imovinu", zaključio je on.