Jaroslava Nikolić iz Zmajeva, majka šesnaestogodišnjeg Branimira, koji se juče udavio u kanalu Dunav-Tisa-Dunav, kaže da joj još nije zarsla rana od pre 18 godina kada je ostala bez osmomesečne bebe, a sada je ostala i bez sina.

Kako kaže, on joj je bio desna ruka i pomagao joj u svemu, pa ožalošćena porodica ne želi ni da pomišlja kako će ubuduće živeti bez njega.

Nesreća se dogodila samo na kilometar od trošne kuće u kojoj živi Jaroslava sa sedmoro dece.

- To mu je bio drugi put u životu da je otišao na Jeričku, prokleta Jerička nam je uzela sina. Branili smo mu da ide na reku, iako je bio dobar plivač. A ni on sam nije voleo vodu, ne znam šta mu bi da ode tamo - priča Jaroslava za Novosti.

Šesnaestogodišnjak je za manje od mesec dana trebalo da krene u treći razred Srednej škole "4. juli" u Vrbasu gde je započeo da se školuje za automehaničara. a planirao je da nastavi da se školuje za policajca.

- Tek što je muž došao kući, čuli smo neke sirene, ali nismo znali šta se dešava. A onda je došao jedan od komšija i saopštio nam najrcnju vest- priča majka detalje tragedije. 

- Šta je uzrok smrti, za sada ne znamo. Do nas dolaze razne priče, od kojih je neka da mu je pukla kičma pri skoku u vodu, jer je udario u kamenje - kaže Jaroslava.

Mnogočlana porodica živi od 25.000 socijalne pomoći i onoga što je Branimir do juče zarađivao u nadnici.

Sada porodica mora da se zaduži da bi sahranili sina, a odakle će vratiti novac ni sami ne znaju.

- Pomogao nam je jedan čovek, a osim njega niko. Već pet meseci smo bez struje, čekamo nadležne da dođu da priključe, ali ih nikako nema. Isto je i sa vodom. Imamo ispred kuće neku česmu, pa bar ne moram da donosim sa drugog kraja ulice.

Nastradala Branimir sahranjen je juče na seoskom groblju u rodnom Zmajevu. Na večni počinak ispratili su ga njegovi najmiliji, rodbina i drugari.