U njegov dom, koji se nalazi na Vračaru, ušla su najverovatnije dva lopova, koja su uspela da razvale vrata od terase i tako provale u objekat. Tako su savršeno odradili pljačku da niko od komšija ništa nije čuo, a ni video.

- Po svemu sudeći, pljačka je tipovana. Čekalo se da Unković napusti dom, pa da ga lopovi ojade. Zanimljivo je to da su se razbojnici pored mnogo vrednosti koje su bile u njegovom domu opredelili samo za novac - dodaje naš sagovornik.

Kako „Alo!” saznaje, sam Unković nije mogao policiji da kaže na koga tačno sumnja, ali je malo ljudi znalo da novac drži u svom domu.

- Policija je po prijavi Slobodana Unkovića obavila uviđaj. Sa kvaka i sa ostalih površina inspektori su uspeli da skinu nekoliko DNK tragova koje su lopovi nesmotreno ostavili za sobom - dodaje naš izvor.
Oni koji ga pamte i pre nego što je zauzeo katedru na „Singidunumu“ kažu da čak i njegovi politički protivnici govore o njemu s poštovanjem. Pre nego što se definitivno posvetio akademskoj karijeri, bio je prvi predsednik Skupštine Srbije u višestranačkom sazivu 1991. godine. Rođen je u Trebinju, a osnovnu i srednju školu završio je u Dubrovniku. Posle doktoriranja 1966. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu usavršavao se u Velikoj Britaniji, Italiji i SAD.

Buha završio na sudu zbog Unkovića

U javnost je pre nekoliko godina isplivao „susret” između jednog profesora i jednog zaštićenog svedoka, kada je Ljubiša Buha Čume obznanio da je uplovio u visokoškolske vode i kupio deo „Singidunuma“, odnosno Fakultet za poslovnu informatiku i menadžment, i da poseduje 70 odsto čitavog univerziteta. Srpska javnost je pažljivo ispratila i ovu afericu, slučaj je završio i na Vrhovnom sudu. Rektor „Singidunuma“ Milovan Stanišić demantovao je da je Ljubiša Buha novi vlasnik, rekavši da to mogu da budu samo on i Slobodan Unković. Slobodan Unković je i dobitnik zlatne povelje Internacionalne lige humanista. Iako uvek odmeren i pažljiv u izjavama, ponekad je znao da ga ponese istorijski trenutak. Tako je 1995. godine rekao:

- I sunce se raduje Dejtonskom sporazumu.

 Slobodan Unković se danas nalazi na fukciji dekana Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment na „Singidunumu“. On je bio i ministar i potpredsednik Vlade, a na kraju i ambasador u Kini. Novine su pisale da je bio čovek od poverenja i bliski saradnik Slobodana Miloševića. Profesor Unković je uvek bio dovoljno mudar da to prijateljstvo, bar medijski, ne ističe suviše i bez preke potrebe. Unković je 2000. godine pozdravio izbor Vojislava Koštunice za predsednika SRJ na skupu koji je organizovao u jugoslovenskoj ambasadi u Pekingu.

Agencije su prenele da je profesor Unković poželeo novim vlastima sa profesorom Koštunicom na čelu uspešno demokratsko transformisanje, ubrzani privredni razvoj i dalje jačanje međunarodnog položaja SRJ u svetu, a posebno u odnosu na Kinu. Osoblje je brzopotezno skinulo Miloševićevu sliku iz hola i velike dvorane ambasade.
Unković je ostvario zavidnu karijeru na matičnom fakultetu, bio je prodekan, dekan, a zatim i rektor Univerziteta od 1987. do 1991. godine.

Unković: Poseta predsednika

Kine je velika stvar Nekadašnji ambasador Srbije u Kini Slobodan Unković rekao je pre godinu dana u jednoj emisiji da je poseta Si Đinpinga velika stvar, i da Kinezi ne otvaraju u mnogo zemalja kulturni centar. To što su potpisani sporazumi je dobro, ali potez je na nama i oni moraju biti pretočeni u praksu, dodao je. Unković kaže da je poseta kineskog predsednika Srbiji odraz stvarne pažnje i prijateljstva i da tu nema dileme. On naglašava da su diplomatski odnosi dve zemlje stari 61 godinu. Kinezi su, kako je rekao, veoma selektivni kad je se radi o tome u koje će posete ići predsednik Kine, pa je stoga dolazak u Beograd velika stvar.

Na polici verovatno nema dovoljno mesta za sva priznanja koja je dobijao, od plaketa grada Beograda, plaketa Beogradskog i Novosadskog univerziteta, a nagrađivali su ga i univerziteti u Moskvi i Pekingu.

Slobodan Unković je i dobitnik zlatne povelje Internacionalne lige humanista. Iako uvek odmeren i pažljiv u izjavama, ponekad je znao da ga ponese istorijski trenutak. Tako je 1995. godine rekao:

- I sunce se raduje Dejtonskom sporazumu.