A nikome nije smetala kada smo se borili da oslobodimo Balkan od turske okupacije? Nije vam smetala tokom Prvog svetskog rata na Ceru, na Solunskom frontu, Kolubari, Kajmakčalanu... Ništa, ne sećate se, zvuči vam daleko i neverovatno, kao da se nikada nije dogodilo? Idemo dalje.

Nije vam smetala kada smo umesto Hitlera odabrali drugi put. Neki su ispali „pametni” i odabrali su put kame, logora, bacanja u jame, ubijanja dece, dok smo mi na iste te šajkače stavljali kokarde i petokrake. Svako po svojoj savesti. Spasavali savezničke pilote dok su nas kažnjavali po sistemu 100 ubijenih Srba za jednog Nemca.

Drugi su na svoje kape stavljali svastike i još štošta, poput onih simbola kojim se sada ISIS ponosi. I sada im mnogo toga bode oči, od „Marša na Drinu”, preko šajkače, Stefana Nemanje, Svetog Save... Sve im smeta. Onda je na red došao i raspad Jugoslavije. I svima je ponovo zasmetala šajkača. Proglašeni smo najgorim među najgorima, jer smo odbili da dobrovoljno stavimo vratove pod kame, ponovo.
Smeta ta naša svetinja izgleda i FIBA, pa su zabranili kapu pod kojom su carevine rušene. Nije više dobrodošla.

Zbog svega toga, u ovom trenutku ne bih voleo ništa više na svetu nego da se Sale Đorđević i ekipa nađu na pobedničkom postolju i da stave šajkače na glave. Da ne ostanu gologlavi.

Koja god medalja, samo da je se dokopamo. A što se tiče FIBA, ona polako, ali sistematski uništava košarku, a sada odlučuje i ko bi šta trebalo da nosi. Ma nosite se.