Govorio sam tamo o iskustvima Ujedinjenih Arapskih Emirata na tom polju i sreo mnoštvo značajnih ministara iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, mnoštvo rukovodećih ljudi Uneska, uticajnih univerzitetskih profesora... Sjajno iskustvo.

Uz sve nabrojano, verujem da ću se dugo sećati još jednog detalja: najmanje 50 puta je pomenuto da je Slovenija šampion Evrope u košarci i, posledično, da je Slovenija zemlja šampiona! Ovu napomenu nisu dali samo slovenački zvaničnici, govornici i delegati, već su je isticali i drugi govornici i panelisti, najčešće u uvodnim minutima svojih obraćanja.

Ovakvo naglašavanje uspeha je razumljivo. Doprinosi stvaranju pozitivne slike o određenoj državi u svetu, posebno kada se paralela sa zemljom šampiona potencira na skupu tako visokog nivoa kao što je Svetski forum. Srbija je, istovremeno, zemlja istinskih šampiona. Imamo Novaka, Španovićevu, vaterpoliste, košarkaše i košarkašice, odbojkaše i odbojkašice, rvače, džudiste, kajakaše, tekvondiste... Imamo sjajne mlade naučnike, robotičare, istraživače. I sve to ima zemlja sa jedva sedam miliona žitelja. Dakle, imamo šta da sa ponosom predstavimo svetu. Nameće se suštinsko pitanje: zašto Srbija nema strategiju brendiranja i lobiranja u svetu? Čini se i da ne koristimo u dovoljnoj meri mogućnosti koje su pred nama, kao i da ne postoji mehanizam da se kvalitetni ljudi na odgovornim i visokim pozicijama širom sveta u najvećoj mogućoj meri uključe i iskoriste kao promoteri Srbije i zagovornici državnih interesa. A takvih ljudi, ostvarenih i spremnih da pomognu kroz kontakte i promociju, u dijaspori zaista ima.

Slovenci su svoje resurse i ljude mobilisali i stavili u funkciju države. Takav pristup daje rezultate: imaju predsednika UEFA, mnogobrojne ljude na visokim pozicijama u briselskoj administraciji, organizuju skupove visokog formata na kojima predstavljaju svoju državu kao atraktivnu, fleksibilnu i modernu. Kako to Slovenci, kojih sve skupa ima tek nešto više od dva miliona, uspevaju, a Srbi nikako ne uspevaju? Odgovor je jednostavan: Slovenci svoje unutrašnjopolitičke razmirice i nadmudrivanja rešavaju u Sloveniji. Kada se radi o predstavljanju prema svetu, svi nastupaju jedinstveno, jer interes države stavljaju iznad sopstvenih interesa. Uz to, imaju strategije i postavljaju jasne ciljeve - ne partijske, već državne i nacionalne.

U Srbiji, sa druge strane, važnije je podmetnuti nogu političkom protivniku ili bilo kome ko ima šanse da uspe nego doprineti da se uradi neka dobra stvar za državu. Verujem da postoje ljudi koji Srbiju u inostranstvu predstavljaju i prikazuju u najgorem mogućem svetlu, čak višestruko gore nego što realno jeste, samo da bi se politički nadmudrivali sa nekim ko je vlast i da bi prikupili neki poen za sebe. A ne mora tako - može se i drugačije. Ne treba daleko gledati, Slovenci su tek jedan primer. Čekaju nas brojni spoljnopolitički izazovi; vreme je da zbijemo redove i da se prestane sa postavljanjem klipova u točkove onima koji pokušavaju nešto da učine. Brojni su oni koji trljaju ruke i raduju se srpskoj tradicionalnoj neslozi: ne treba im davati povoda za to.