Grad uvek mora da bude tu za vas!

Da bi prestonica Srbije funkcionisala kako treba, neophodno je da svi gradski organi budu kao jedan, a osoba koja stoji iza svega i koja je zadužena da uskladi rad 25 sekretarijata jeste Sandra Pantelić, načelnica Gradske uprave.+6

Prema njenim rečima, upravo je Gradska uprava institucija kojoj se Beograđani obraćaju kada imaju neki problem.

- Gradska uprava je veoma složen organ jer objedinjuje stručnjake iz svih oblasti koje se tiču svakodnevnog života građana - od rupa na putu do upisa dece u vrtić. Istovremeno, uprava je važan učesnik u planiranju budućeg izgleda grada, od segmenta koji se tiče finansija do saobraćaja, komunalnog reda, urbanizma, životne sredine. Moglo bi se reći da je spona između građana sa svim njihovim problemima i grada, koji treba da bude po njihovoj meri. Ono što je nesporno i na šta svaki građanin može da računa jeste da od trenutka kada otvorite oči, mi smo tu za vas. Čak i u situacijama kada se interesi građana ne poklapaju, mi smo tu da objasnimo pravo i pomognemo pravdi.

Ono što je najviše nerviralo građane bila je šetnja od šaltera do šaltera i čuveni FT1P (fali ti jedan papir). Kakva je sada situacija?

- Praktična primena Zakona o pribavljanju dokumentacije po službenoj dužnosti počela je u junu ove godine. Na portalu e-uprave postoji podsistem u okviru kojeg svi državni organi mogu da komuniciraju. Rečju, skraćen je put u tom smislu da ne morate da šaljete kurira po papire, nego sve dobijete na jedan klik. Slobodno razmenjujemo podatke o tome za šta je građanin aplicirao, uz njegovu dozvolu. Naravno, i dalje postoje dokumenta koje organi nisu u stanju da pribave, kao što su presude o razvodu braka, privatna dokumenta i slično. Najvažniji benefit jeste da se smanjuju troškovi grada. Za dokumenta koja izdaje, a reč je o oko milion izvoda iz matičnih knjiga rođenih, umrlih i venčanih, za koje su građani oslobođeni plaćanja takse, na godišnjem nivou izdvajalo se čak 35 miliona dinara.

Povelja o rodnoj ravnopravnosti bi trebalo da bude potpisana do kraja godine. Koliko je to bitno za položaj žena u Beogradu?

- Beograd je prvi osnovao Savet za rodnu ravnopravnost i njime predsedava Irena Vujović. Meni je čast i zadovoljstvo što sam članica tog saveta. U njegov rad su uključene i NVO organizacije i donosimo zajedničke odluke, pravimo planove i sprovodimo akcije koje će doprineti boljem položaju žena u Beogradu. U Gradskoj upravi se vrlo poštuje ovaj princip. Zanimljiva je statistika da je u njoj zaposleno 65 odsto žena, a broj žena na funkcijama je blizu 70 odsto, što znači da menadžment grada ima apsolutno poverenje u žene. Naravno, suština rodne ravnopravnosti jesu jednake mogućnosti za sve, te na kraju nije bitno da li je muško ili žensko, nego da se posao obavi kako treba i da postoji dobra saradnja bez bilo kakve diskriminacije, na čemu se insistira kako u radu, tako i u ophođenju s građanima.

Možete li nam objasniti zašto Beograd do 2014. odbijao da aplicira i za jedan evropski projekat?

- Kako je ranije bilo, to ostavljam prošlosti. Za nas su projekti koji se finansiraju iz pretpristupnih fondova dragoceni jer nam pružaju nezamenljivu pomoć u modernizaciji i jačanju administracije i ljudskih resursa. U ovom trenutku smo veoma aktivni kada je u pitanju „Exchange 5” i svi korisnici javnih sredstava stekli su znanje da to primene u jednoobraznom sistemu upravljanja javnim finansijama. Imajući na umu put reformi i optimizaciju budžetskih troškova, stečena iskustva za nas su dragocena. Grad nastavlja politiku strogo kontrolisanog i namenskog trošenja novca iz budžeta, uz racionalan pristup da nema rasipanja. Veoma je važno da se svi zaposleni rukovode ovim principima jer u krajnjoj istanci, budžetski novac je novac svih građana, a njegovoj raspodeli mora odgovorno i znalački da se pristupa.

Kako su u Briselu reagovali kada smo se „prvi put pojavili” pre tri godine?

- Jedno je kada se pojavite, a drugo kada se posle izvesnog vremena vide rezultati. Pohvaljeni smo od Saveta Evrope kao jedan od partnera koji najuspešnije sprovodi ovaj projekat i kao lokalna samouprava koja je najviše uznapredovala. Sada, što se tiče apliciranja za nove projekte u 2018. još je rano, ali sigurno ćemo aplicirati u zavisnosti od toga šta će biti najbolje za grad. To je i naš cilj, da budemo primer svima, uzor i vodilja za ostatak Srbije, a lider u regionu. Beograd je postigao i niz međunarodnih sporazuma sa Pekingom, Moskvom, Minskom, a Gradska uprava će imati svoje važno mesto u konkretizaciji i implementaciji ugovorenih sporazuma.

A kada je u pitanju upis javne svojine? Koliko se po tom pitanju uradilo?

- Zakon je usvojen 2011, ali je primena odložena do 2014, do kada nijedan objekat nije upisan u javnu svojinu, a od 2014. do danas 20.000. Imamo veoma dobru saradnju sa Republikom po tom pitanju. Beograd je prethodne tri godine aktivno uključen u donošenju zakona i republičkih propisa jer mi i sprovodimo sve te propise i znamo šta ne štima.