Voleo bih da Šešelj živi 140 godina!

Doktor Milovan Bojić, lični lekar Vojislava Šešelja i bivši julovac koji je odlukom Vlade Srbije u četvrtak imenovan za novog direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje“, u prvom intervjuu od stupanja na dužnost priznaje da je presrećan što se posle 17 godina vraća, kako kaže, svojoj kući, ali ovaj put bez „političkog kišobrana“.

Obećava da će „Dedinje” zasijati punim sjajem i da se nikome neće svetiti, nego da će zaposlene motivisati da rade još bolje. O lideru radikala, kaže, nastaviće pomno da brine i učiniće sve da bude dugovečan.

 Da li ste bili iznenađeni odlukom Vlade da vas postavi na čelo „Dedinja” ili ste takvu odluku očekivali?

- Nisam previše očekivao, a nisam ni mnogo iznenađen. Od mog odlaska iz „Dedinja” prošlo je punih 17 godina i sada se pokazalo da „Dedinju” treba deo mog iskustva i energije da se funkcionalno i organizaciono zaokruži kao institucija najvišeg ranga. Ja sada mogu slobodno da kažem da verujem da bi da sam ostao na čelu Instituta zgrada „Dedinje 2” bila apsolutno završena 2000. godine, ali drago mi je što sam sada dobio priliku i što će zgrada, ako nije tada, sada biti završena.

 Koliko je povratak na čelo „Dedinja” lično važan za vas?

- Svaki čovek u životu ima svoj lični i profesionalni izazov. Ja sam svoje najbolje godine proveo gradeći „Dedinje” za tih osam i po godina na njegovom čelu. Na to gledam kao na neku svoju misiju i želim da tu misiju sada zaokružim kao nacionalni institut za srce i krvne puteve koji će biti eminentan ne samo u Srbiji, nego u celom regionu, pa i šire.

 Koji će biti vaši glavni ciljevi?

- Moj zadatak je da sprečim da ono što je sada u „Dedinju” slabo bude još gore, a da ono što je dobro unapredim, ali i da dam neku novu ideju i novi smisao da bi „Dedinje” bilo još sjajnije nego što je sada. Ja se vraćam u svoju kuću ne da ljude rasterujem, nego da ih okupljam, ne da se svetim, nego da ih razumem i da ih podignem da ne stanu, da ne posustanu, da pokažu i dokažu da mogu još više i bolje.

Kakvu saradnju očekujete sa Vladom Srbije i premijerkom?

- S ozbirom na to da je „Dedinje” institucija od nacionalnog značaja, a da su kardiovaskularne bolesti ubice broj jedan, svima je stalo da se borba protiv tih bolesti u „Dedinju” sprovodi na najbolji i najkvalitetniji način, počev od preventive, očekujem da ta saradnja bude potpuno korektna i dobra. Sa moje strane sam potpuno siguran da će biti.

 Da li će vam nedostajati Skupština, budući da ste se odrekli poslaničkog mandata i da li vam je drago što je na vaše mesto došao mladi Šešelj, Aleksandar?

- Drago mi je kada dolaze mlade snage. Ja sam uvek nosio hipoteku politike, a bez nje se nije mogla graditi zgrada Instituta kako sam je ja gradio i opremao, ali mi je sada mnogo drago što sam sa zamrznutim funkcijama, bez političke aktivnosti, bez političkih ogrtača i kišobrana ušao u novu priču sa „Dedinjem”. Želim da vidim da li mogu da uradim nešto bez politike i da li će „Dedinje” biti bolje.

 Šešelj je nakon vašeg imenovanja napisao da je zbog toga odlučio da živi bar još 40 godina...

- Šešelj je velika istorijska ličnost i uvek u svom stilu i duhu sve komentariše. Voleo bih da živi 140 godina, bilo bi to dobro i za Srbiju i za nas. On je stabilizovao zdravstveno stanje, a ja ću i dalje kontrolisati i budno motriti na njega da bi bio zdrav i dugovečan.