Dajemo milione na tumačenje zakona!

Tako je u toku prošle godine primljeno čak 3.890 zahteva za dodatno pojašnjenje propisa, a čak ni ta brojka nije konačna jer sedam ministarstava nije dostavilo tražene informacije.

Kako ističu u NALED-u, za svaki zahtev potrebno je platiti taksu koja za pravna lica iznosi 12.490 dinara, a za fizička 1.530 dinara. 

- Ako pretpostavimo da je dve trećine stiglo iz privrede, može se izračunati da su kompanije i druga pravna lica za taksu izdvojile najmanje 32 miliona dinara i građani još dva miliona - napominju u NALED-u.

Možda ovi izdaci i ne bi bili problem da praksa tumačenja zakona putem mišljenja nije problematična i u suprotnosti sa Ustavom.

- Ovde nije reč o opštim pravnim aktima poput zakona i podzakonskih akata, Ustav ih ne prepoznaje i zato doprinose netransparentnosti pravnog sistema, nepredvidivosti postupanja organa vlasti, pravnoj nesigurnosti i nejednakosti građana odnosno poreskih obveznika, a takvo stanje pogoduje razvoju korupcije, sive ekonomije, poreskoj evaziji i padu javnih prihoda – smatra advokat Vlatko Sekulović u analizi kreiranoj za potrebe NALED-a.

No, iako ministarstva ističu da mišljenja nisu obavezujuća za građane i privredu, inspekcije ih smatraju obavezujućim u svom radu i primenjuju ih na sve, što znači da mogu da kazne firmu koja je dotad radila verujući da poštuje zakon. Problem je i to što privreda za njih sazna tek po dolasku inspekcije s obzirom na to da mišljenja javno objavljuju na svojim sajtovima samo Ministarstvo finansija i Ministarstvo trgovine.

U NALED-u ističu da s obzirom na to da mišljenje nije opšti pravni akt i da nije obavezujući onda nema ni definisan rok od kojeg važi tako da građanin ili kompanija može da bude retroaktivno kažnjen.

- Takođe, ne možete da se žalite Ustavnom sudu na zakonitost tumačenja jer za taj sud mišljenja ne postoje kao pravni akt. Jedno od rešenja jeste da tumačenja dobiju formu opštih akata, a kako potreba da se dodatno pojasne pojedini članovi dovoljno govori o kvalitetu tih propisa, NALED je u studiji “Javno privatni dijalog u Republici Srbiji” preporučio da se u izradu zakona i podzakonskih akata više uključe građani i privreda i pomognu u kreiranju preciznih i primenjivih propisa - zaključujuju u Alijansi.