Deset godina napunile su “Alo!” novine, a kao da je juče bilo kad smo u redakciji sa uzbuđenjem i nadom pripremali prvi broj.

Možda je najpribližnija slika našeg desetogodišnjeg rada slika odrastanja deteta. Koliko je bilo neprospavanih noći zbog zubića, pa raznih infekcija, alergija, laringitisa... Koliko panike posle prvih padova i koliko radosti za prve korake, koliko sreće za prvu peticu, i svaku narednu... Koliko ponosa na svakom sportskom takmičenju. A posebno koliko ponosa kad vidimo da nam dete izrasta u čoveka bez predrasuda, čoveka koji voli i bori se za svoje, a istovremeno ceni, poštuje i brani tuđe.

Kako dete, tako i novine. Preležali smo uz vašu pomoć brojne dečje bolesti. Ponekad smo vas i nervirali, dovodili na ivicu besa... Ali isto tako sam siguran da smo kod vas često izazivali i one najlepše emocije. Da ste se uz nas radovali lepim vestima i pričama, da smo vas svakoga dana zabavili i pošteno informisali, a siguran sam i da ste uz nas ponešto i naučili. I mi smo mnogo naučili od svih vas koji ste nam pisali ili ste nas zvali telefonom da nam skrenete pažnju na naše, uglavnom nenamerne greške.

Obećavam vam da ćemo i u narednoj deceniji, pubertetu koji nam tek dolazi, uvek saslušati vaše mišljenje i dobronameran savet, ali i da isto tako, kao pravi pubertetlija, nikom nećemo dozvoliti da nas pritiska i ucenjuje.

I za kraj, mogu da najavim veoma lepa iznenađenja koja vas veoma brzo očekuju u našim novinama i na našem portalu “alo.rs”. Siguran sam da će vam prijati. Ali o tome više narednih dana...