Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas molebanu u Ssumaricama, koji je, kod spomenika streljanim đacima i profesorima streljanim u Drugom svetskom ratu, služio vladika šumadijski Jovan sa sveštenstvom, i položio je venac u spomen parku u Kragujevcu na obeleževanju Dana sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu.

Vence ispred spomenika „Peto 3“ u Ssumaricama, gde su nemački nacisti 21.oktobra 1941.streljali 2.792 civila, položili su predstavnici Vlade Srbije, nemački ambasador Aksel Ditman, ambasador Austrije Johanes Ajgner, Rusije Aleksandar Čepurin...

Obeležavanju u Ssumaricama prisustvovali su pored predsednika Vučića, premijerka Ana Brnabić, ministri Slavica Đukić-Dejanović, Vanja Udovičić, Zoran Đorđević, kao i predstavnici grada Kragujevca.

Kragujevac i Srbija svake godine svetu, Danom sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, šalje poruku da se nikada i nigde ne ponovi takav zločin kada su nemački okupatori u jednom danu streljali više hiljada civila.

Taj događaj predstavlja jedan od najvećih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu, i jedan je od najtragičnijih koji se dogodio na tlu Srbije u tom ratu.

Na suđenju u Nirnbergu prihvaćeno je da je u Kragujevcu streljano oko 7.000 civila, dok savremena istraživanja govore je da je ubijeno 2.792 građanina jer za toliko osoba raspolažu ličnim podacima - ko su, gde su i kada rođeni, čime su se bavili. Među streljanima je bilo 270 dece, od kojih je najmlađe imalo 11 godina.

Nemački okupator streljao je civile u Kragujevcu u znak odmazde, a povod su bili nemački gubici u borbama 1. oktobra na putu Kragujevac-Gornji Milanovac, u kojem su Nemci imali 10 mrtvih i 26 ranjenih vojnika.

Tim streljanjem dosledno je primenjena naredba tadašnjeg generala Franca Bema od 10. oktobra 1941. godine, kojom se propisuje streljanje 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 Srba za ranjenog.

Reditelj Marko Misirača rekao je novinarima da mu je čast i obaveza što je ove godine radio tekst za veliki Sskolski čas, kome prisustvuju predstavnici državnog vrha.

Kako je kazao ove godine je tekst pisao Mirko Denić, nagrađeni književnik, a njegovo delo „Igra brojeva" daje jedan ironičan otklon celoj priči koliko je to moguće.

To je priča o ljudima koji se pretvaraju u brojeve i samim tim to dobija na jednom apsurdu. Mirko je dozvolio sebi, na šta kao autor ima pravo, da na kragujevačku tragediju nasloni i tragediju Jasenovca. Mi smo sastavili jednu vrlo interesantnu priču u kojoj učestvuje kompletan ansambl iz kragujevačkog pozorišta i gosti iz Beograda", istakao je Misirača.

Glavna ideja Denića, kaže, je zapravo postojanje jednog broja sa velikim „B", kojem se tada klanjalo i likovi se pitaju koji je to broj i kom smo broju prinošeni na žrtvenik.

Pojasnio je da se autor bavio pretvaranjem ljudi u brojeve i monete za potkusurivanje.

Kao reditelju mu je najteže bilo da izbegne „patos", te da drugim sredstvima postigne priču o tragediji, istakao je on.

Mi već znamo gde se nalazimo, znamo kontekst, ne smemo ni kao glumci ni kao reditelj da jurimo patos, nego da sa nekom vrstom otklona, ironije, čak i crnog humora, to prikažemo, pri čemu će to mnogo biti strašnije u konačnoj završnici", naglasio je Misirača.