Naime, na Irinejevu izjavu: “Dužni smo da obnovimo naš narod i da preporučimo našim materama da su dužne da rađaju decu po božjem blagoslovu”, odmah su reagovale razne organizacije za zaštitu žena, borci za rodnu ravnopravnost, čak i ministarka Mihajlović nije ostala nema na ove reči. Naravno da je trebalo da svi nabrojani ustanu i iskažu svoj stav, ali ja bih pitao - šta je sporno u ovim rečima?

Irinej nijednom rečju nije uvredio žene, prvi bih skočio na njega da jeste. Nije čak ni rekao kada bi to naše, kako se izrazio, matere trebalo da rađaju, već samo da treba da izrode što više potomaka. Zar je to greh? Zar je to za razapinjanje?

Nije li upravo to rađanje ono što nas čini srećnim? Zar dečji osmeh nije svrha naših života? Zar nije najveće blago u životu kada prvi put držite u naručju svoje dete? Zar se zbog hrabrosti koje su podnele tokom porođaja ne divimo našim ženama i svrstavamo ih među prave heroje, jer su nam podarile najveću sreću?

Ne želim da branim patrijarha, naravno da Crkva, pre svega mislim na onu skaradnu izjavu mitropolita Amfilohija o ženama, zna da pređe svaku granicu, ali isto tako, kao otac ne želim ni da napadam nekoga samo da bih bio in, a protekluh dana in je opljunuti SPC.

Dobro znam koliko sam bio srećan kada me je moja žena, moj heroj, upoznala sa činom rađanja novog života. Baš taj osećaj kada sam ugledao dete poželeo bih svakome na ovom svetu. Zbog svega toga, važno je da nam se deca rađaju i da rađanje bude glavna stvar u našim životima.