Miloš ne krije da mu je velika čast što je reditelj Dragan Bjelogrlić baš njemu prepustio ulogu tužioca Vojina Đukića i za „Alo!” otkriva da mu nije bilo lako da snima eksplicitne scene koje su izazvale polemuku publike.

Mnogi glumci kažu da im je potrebno određeno vreme da uđu u lik, ali i posle da iz njega izađu, da li ste vi još u liku tužioca Đukića?

- Sve zavisi od intenziteta snimanja i od uloge. Dešavalo se da mi se dugo posle snimanja „vuku repovi” lika koji sam igrao. Ali to nije bio slučaj sa Vojinom. Verovatno to ima veze i sa tim što sam brzo po završetku snimanja počeo da radim druge stvari i moguće je da su nove uloge istisnule staru. Može se reći da se „lik likom izbija”. (smeh)

U kojoj meri se lik tužioca kojeg donosite gledaocima može preneti na stanje u društvu danas?

- „Senke” i jesu interesantne upravo zato što postoji bezbroj paralela koje bi mogle da se povuku sa današnjicom. Između ostalog, to i jeste neosporan kvalitet koji serija nosi. Interesi velikih sila, separatizam, narkotici, uspon populizma i desničarskih frakcija, sve su to teme koje su aktuelne i danas, zato je i uloga državnog tuzioca veoma značajna, ali u isto vreme i devalvirana raznim uticajima sa vrha, kao i danas.

 Otkrijte nam malu tajnu, hoće li inspektor i tužilac na kraju uhapsiti i podići optužnicu protiv „pravog gazde”?

- Imam ja pitanje za vas, zašto želite da upropastite užitak gledanja ovakvim pitanjima? Šta biste dobili time, osim „spoilera”? (smeh)

Da li osim stanja u državi koje je opisano i seriji, a u vezi sa funkcionisanjem tajnih službi i mafijaških grupa, može da se stavi znak jednakosti i povuče paralela sa nekim događajima iz nama bliske prošlosti?

- Samo veoma naivna osoba to ne vidi. Izgleda da nam se istorija ponavlja, i to nije prvi put, a to se dešava zato što ne učimo na svojim greškama, kao neki narodi. To je zbog toga zato što smo veoma podložni uticajima sa strane... Što bi se reklo: „Ako smo pali, bili smo padu skloni.“

Da li će tužiocu na kraju ljubavnica doći glave?

- Opet tražite „spoiler”. (smeh)
 

Kako je raditi s Bjelom i da li je istina da je pravi diktator na snimanju?

- Ne znam od koga ste to čuli. Bjela je veoma blag, sa jasnom vizijom gde treba da se stigne, voli kolege, zna šta hoće... Sve su to odlike izvrsnog reditelja. Takođe, uslovi na snimanju su bili po svim evropskim standardima.

Ne bih otišao iz zemlje

Da li ste razmišljali o tome da napustite Srbiju i okušate se u Holivudu?

- Iskreno, ne bih mogao da odem odavde. Nekoliko puta mi se pružila prilika, ali sam na vreme shvatio da se jedino ovde osećam dobro. Sigurno ne bih odbio neki veliki holivudski projekat, ali bih se uvek vratio u Beograd da taj zarađeni novac ovde potrošim. (smeh)

 
U serji se oživljava i nekadašnja beogradska četvrt Jataganmala, u kojoj se redovno bludniči, da li mislite da u Beogradu i dalje postoje takva mesta?

- Takve četvrti, bar koliko znam, ne postoje, ali siguran sam da takvih mesta danas ima, ako ne i više nego ikad. Zar nije dovoljno da otvorite bilo koje novine i pročitate pune crne hronike o trgovini ljudima, drogi, ubistvima… Običan, prosečan, radan čovek danas u Srbiji je talac svega toga... Mi tapkamo u mestu jer su nam kriminalci heroji i uzori već decenijama, a poštenje, čast, i integritet su na marginama.
 

Da li je bilo teže glumiti tužioca u „Senkama“ ili oficira u „Čizmašima“?

- Teže je bilo u „Senkama“ zato što Vojinov lik nije bio najbolje napisan, pa na početku snimanja nisam znao kuda ću ga tačno voditi. Međutim, verovao sam reditelju i znao sam da ćemo sve uraditi da do kraja snimanja izbrusimo taj lik do savršenstva i tako je i bilo.

Supruga mi je najveća podrška

Da li vas supruga kritikuje i koliko prati vaš rad?

- Naravno da prati moj rad i nije kritičar, već moja bezuslovna podrška i oslonac u poslu. Nisam siguran da bih mogao toliko da napredujem da nema nje, koja mi svakodnevno daje snagu i volju da nastavim dalje i da se apsolutno posvetim poslu.

 
Pre nekoliko meseci ste izjavili da je pozorište za vas „zatvoren krug” u kojem za vas nema mesta. Sada igrate u predstavi „Crna kutija” u Beogradskom dramskom pozorištu, šta se promenilo?

- Došao je poziv od reditelja Andreja Nosova, sa kojim sam već sarađivao, on je želeo da igram i to je ono što je ključno. Ako vas neko toliko želi u svojoj podeli, sve ostalo nije bitno. Tako sam se vratio u institucionalno pozorište i veoma sam zadovoljan predstavom. Nadam se da ćemo je igrati bar 100 puta.
 

Čime biste se bavili da niste glumac?

- Upisao sam političke nauke kao rezervni fakultet, u slučaju da me ne prime na FDU. Ali ne verujem da bih tu našao sreću i životni poziv. Kad pogledam kako sam odrastao, čime sam se bavio, koja su mi interesovanja bila, sve je vodilo ka glumi.

Kako komentarišete pojedine kritike da u „Senkama” sve pršti od brutalnog seksa i nasilja?

- Iskreno, ne razumem šta je tu sporno? Osim možda oznake 12. Ali to nema veze sa autorima serije, već sa regulatornim telom koje tu oznaku dodeljuje. Nasilje i seks su danas na svakom koraku, uključujući i TV program, konkretnije rijaliti program, a umetnost je samo refleksija stvarnosti.

 Svi komentarišu i vaše scene seksa u „Senkama” i filmu „Vlažnost”. Da li vam smeta što takve scene izazivaju burne komentare i koliko vam je teško da ih snimate?

- Ne smeta mi! Samo sam zbunjen tolikom količinom lažnog konzervativizma. Seks je sastavni deo života, svi smo tako nastali. (smeh) Što se tiče snimanja takvih scena, mogu samo da kažem da niti je lako, niti je uživanje, što veliki broj gledalaca kod nas misli, pogotovo muški deo. Kad snimam takve scene, cilj mi je da se fokusiram na koleginicu, da joj ne bude neprijatno, kao i da snimimo takve scene što je brže moguće.

 
Sa kim bi voleli da igrate na filmu, a do sada niste imali priliku?

- Trenutno snimam film „Južni vetar” u režiji Miloša Avramovića i ispunila mi se želja da radim sa nekoliko kolega sa kojima ranije nisam imao priliku da sarađujem. To su Srđan Todorović i Miloš Biković, a spisak je dugačak, pogotovo ako uzmemo u obzir i internacionalne kolege.

Kako komentarišete poslednje vesti iz Holivuda, da je Entoni Rep optužio Kevina Spejsija za seksualno napastvovaovanje kada je imao 14. godina, nakon čega je Spejsi priznao da je gej? Da li se takve stvari dešavaju i kod nas?

- Mozda je za vas to novost, za mene nije. Mislite da se takve stvari ne desavaju svuda i u svim sferama? Ako tako mislite, onda ste veoma naivni. Zato je teško uspeti bilo gde, a da u isto vreme sačuvate dostojanstvo i ponos. Moć i novac kvare ljude, a apsolutna moć kvari apsolutno.

 

Da li priželjkujete neku ulogu?

- Priželjkivao sam jednu ulogu koja mi je promakla pre nešto više od desetak dana i to mi je baš teško palo. Definitivno sam odlučio da više to ne radim. U stvari, trenutno priželjkujem samo odmor, tri do četiri dana, ne više. (smeh)