Ovaj podatak postaje interesantan u opštoj histeriji pokreta protiv vakcinacije.

„Smrtonosnih virusa je oduvek bilo, razlika je u tome što je savremeni čovek našao način da se protiv njih bori. Reći da smo pred virusima potpuno bespomoćni, nije tačno“, kaže za Sputnjik Nikolaj Durmanov, doktor medicinskih nauka, ekspert za biološku bezbednost.

Inicijativa pokreta protiv vakcinacije postala je globalna, govori naš sagovornik i dodaje da, na sreću, još nije u velikoj meri zahvatila Rusiju.

„U mnogim drugim državama sveta pitanje o vakcinaciji dece je dobilo karakter nacionalne histerije. To nije pitanje za epidemiologe i imunologe, već direktno za psihijatre. Neželjeni efekti koje izazivaju vakcine toliko su sporadični da se zapravo uopšte ne može ni postaviti pitanje da li vakcinisati dete ili ne. Naravno da se deca moraju vakcinisati“, kategoričan je Durmanov.

Ruski lekar objašnjava da postoji razlika između obaveznih vakcina i onih koje se primaju samo u određenim slučajevima. U tom smislu, obavezna je vakcinacija protiv malih boginja, zauški, dečje paralize i difterije i obavlja se prema univerzalnim preporukama i rasporedu Svetske zdravstvene organizacije.

Osim ovih obaveznih, postoje i one uslovne, kao što je na primer vakcina protiv hepatitisa, koja se daje u skladu sa mogućom izloženošću pojedinca ovom virusu. Takođe, postoje i cepiva koja u običnim životnim okolnostima prosečnom čoveku nisu potrebna, ali se vakcinisanje preporučuje u slučaju putovanja u tropske predele.

Istorija, odnosno dosadašnje iskustvo, uči nas čime se može završiti nepoštovanje određenih pravila savremene medicine. U mnogim državama je uprkos predviđenim merama zaštite ipak došlo do iznenadnih epidemija malih boginja ili dečije paralize, odnosno bolesti koje se mogu sprečiti blagovremenom vakcinacijom dece.

„Mora se na globalnom nivou utvrditi ko i zašto insistira na ovoj histeriji koju forsira pokret protiv vakcinacije. Jer, priče da dolazi do razvoja različitih bolesti nakon vakcinisanja, to je najčešće posledica pogrešne interpretacije koju očigledno neko namerno plasira širokoj javnosti. Interesantno je da je problem koji je nastao, više fenomen sociopsihološke prirode, karakterističan za savremena i razvijena društva. Umesto jedne osobe na 10.000, koja bi možda osetila neke od neželjenih efekata, danas se zbog neodgovornosti susrećemo sa epidemijama od kojih stradaju desetine ljudi, neki sa smrtnim ishodom“, ističe Durmanov.

Povratak bolesti koje su gotovo bile iskorenjene

Loša je vest, kako kaže naš sagovornik, to što je do "renesanse" određenih virusnih i bakterijskih infekcija došlo zbog globalnih razloga: zagrevanja, urbanizacije, migracija i zloupotrebe antibakterijskih lekova.

„Nažalost, završio se, uslovno rečeno, mirni period koji je trajao poslednjih 70 godina tokom kojeg je, zahvaljujući vakcinaciji i antibioticima, bilo moguće držati pod kontrolom ili potpuno izbeći obolevanje od određenih bolesti. Alarmantno je što su se pojavili novi izazovi: infekcije koje su se krile po džunglama ili drugim egzotičnim mestima aktivirale su se zbog sve većeg zagrevanja i promene klime. A sasvim loša vest je to da se već na globalnom nivou beleži rezistentnost odnosno otpornost bakterija na postojeće antibiotske preparate“, upozorava Durmanov.

Ruski ekspert za biološku bezbednost apeluje na sve pojedince da ne uzimaju antibiotike na svoju ruku i bez preke potrebe. Naš sagovornik dodaje i da su Evropu i svet uopšte, kakve danas poznajemo, formirale između ostalog i velike epidemije.

„Konkistadori su osvojili Asteke i Maje, jer su ih, između ostalog, oslabili donevši im bolesti koje su ih kosile, poput velikih boginja. Mongloli su doneli kugu u 14. veku, koja je svojim epidemijama kulturološki i ekonomski tada formirala Evropu kakvu danas znamo. Globalne negativne posledice velikih epidemija nisu neka posebna novost. Ali danas se uz odgovorno ponašanje mogu spasiti milioni života“, podvlači Durmanov.

Opasni virusi i bakterije čuvaju se u specijalizovanim laboratorijama

Ruski stručnjak ističe da bi se svi virusi i bakterije koji su u nekom trenutku predstavljali opasnost po opstanak čovečanstva, morali čuvati kako bi mogla ponovo biti napravljena vakcina ili lek. Ostatak vesti možete da pročitate OVDE.