Od toga zašto su “životinje uginule” do toga ko krije migrante u podrumima...

A problem je nastao kada je nekoliko mačaka, tražeći sklonište, ušlo u boksove, a pošto nisu uspele da izađu, uginule su.

- Reč je o podrumskim prostorijama na kojima su loši prozori, kroz koje su mačke ulazile i ostale su zaglavljene. Pošto u podrum niko nije ulazio, doskoro nije bilo problema, sve dok u nekoliko poslednjih dana nije počeo da se oseća nesnosni smrad. Kada smo ustanovili da su uzrok tome uginule mačke, da ne bismo obijali podrume, koji su, inače, u privatnom vlasništvu, zamolili smo putem obaveštenja stanare da otključaju boksove. Kontaktirali smo s veterinarskom službom, koja je sinoć došla da iznese životinje. Dve mačke smo sami izbacili, jer smo uspeli da dođemo do njih, a za ove druge bila nam je potrebna saradnja stanara - kaže za “Alo!” profesionalni upravnik Marko Petković, koji sarađuje sa preko 350 zgrada.

Prema njegovim rečima, uveli su praksu da se podrumi preventivno otvaraju s vremena na vreme, radi provere, ali ističe da nisu uvek svi stanari voljni za saradnju. On, kako sam kaže, ima trenutno i slučaj dve starije gospođe koje žive u stanu sa 20 mačaka, bez prozora i struje.

Gotovo svi stanari plaćaju na vreme

- Posla uvek ima, i to preko glave, ali mi je drago da ljudi redovno plaćaju naše usluge. Čak oko 85 do 90 odsto ljudi redovno reguliše troškove profesionalnog upravnika, iako uplatnica ide posebno od drugih komunalija - kaže profesionalni upravnik Marko Petković za “Alo!”.

- Problem je u zgradi u ulici Miloša Jankovića na Zvezdari, gde je cela zgrada nemoćna pred hororom i užasom koji vlada na prvom spratu. Naime, tu žive dve sestre, koje u svom stanu imaju po 10 do 15 mačaka i pasa, ali i polumrtve i mrtve životinje. Gospođe, za koje se smatra da imaju psihičkih problema, žive u stanu u kojem ne postoji nijedan prozor, a nemaju ni struju - objašnjava Petković i dodaje da iako ove sestre svojim ponašanjem ugrožavaju ostale stanare, zgrada je nemoćna za reši taj problem. Prema njegovim rečima, obratili su se na više adresa - gradu, državi, sekretarijatima, Centru za socijalna pitanja...

Problem je, kako Petković ističe, što trenutno ne postoji nijedna institucija koja reguliše ovakvu problematiku.