„Oteto dete ispred škole”, „Ubila se zbog vršnjačkog nasilja”... naslovi su koji ukazuju na alarmantnu situaciju u školama, u kojima bi mališani, zapravo, trebalo da se osećaju potpuno bezbedno. Koje su mere predostrožnosti u beogradskim školama i ko vodi računa o sigurnosti dece, ispituje „Alo!”.

Dete ubijeno nožem u tuči

Svakoj školi u Beogradu je dodeljen policajac, koji je uglavnom zadužen za više škola. Upravo iz tog razloga mnoge škole se opredeljuju za dodatne mere bezbednosti, kao što je privatno obezbeđenje. Takav je slučaj u Osnovnoj školi „Jovan Dučić” u Novom Beogradu.

Sve ide iz kuće

Gordana Plemić iz Udruženja „Roditelj” ističe da je preventiva najvažniji vid bezbednosti.

- Mi kao roditelji moramo naći vremena da razgovaramo sa decom, a ne samo da se briga svede na reči „kako je bilo u školi” i „koju si ocenu danas dobio”. Osim toga, društvo je takođe odgovorno za alarmantno stanje, jer deca imaju priliku da gledaju razne neprimerene programe, koji sadrže i nasilje. Deca usvajaju takve modele ponašanja i izražavaju ih u školi - kaže Plemić za „Alo!”

- Imamo dvostruku zaštitu, školskog policajca, koji je zadužen za našu školu i za još dve, a sa druge strane imamo i školsko obezbeđenje. 

Školski policajac, koji sa sobom nosi pištolj, u našu školu dolazi za vreme velikog odmora i navrati još dva puta tokom dana. On zapravo uliva kod dece strahopoštovanje i vrši obaveze koje mu dodeljuje policija. On je koordinator između škole i policije i ukoliko nekome nestane telefon, on objašnjava šta je dalje potrebno učiniti. Školsko obezbeđenje ima obavezu da bude na ulazu, da kontroliše ko ulazi i izlazi iz škole, da za vreme odmora obiđe školsko dvorište, za vreme časova proveri ima li nekoga na školskom hodniku, da neposlušne učenike uputi kod mene, pedagoga ili psihologa - kaže direktor Slobodan Marinković za „Alo!”.

Prema njegovim rečima, u bezbednost đaka su uključeni i dežurni nastavnici, koji su za vreme nastave i odmora na svakom spratu, dok je jedan na ulazu. Posebna pažnja posvećuje se deci razvedenih roditelja kada je uključena zabrana prilaska.

Što se školskog obezbeđenja tiče, starosna granica je 60 godina, a kako kaže direktor Marinković, kada je predstavnik obezbeđenja starija osoba, deca imaju strahopoštovanje, a ako je mlađa, deca su otvorenija prema njemu i opuštenija. Zaduženje mu je da usmerava decu i roditelje koji dolaze u posetu školi.

Čuvajte se ove ponude za posao iz snova

- Naša škola ima 5.000 kvadrata i obezbeđenje fizički ne može da bude uvek na svakom mestu. On obilazi i važno je da ga deca primete, tako da mu, kad se nešto desi, dotrčavaju i javljaju o čemu se radi, ili njemu, ili dežurnom nastavniku - kaže Marinković.

Takve mere bezbednosti su u nekim školama pojačane i kamerama, kako što je slučaj u Prvoj ekonomskoj školi.

- Imamo fizičko tehničko obezbeđenje, koje se plaća donacijama roditelja, a osim toga, ulazak u školu i ceo objekat kontrolišu kamere, koje koristimo kao preventivu. Obezbeđenje u našoj školi radi od 7.30 do 19.30, dok školski policajac nadrzire prostor oko školske zgrade i okolne ulice 12.30 do 20.30, jer obično se pre podne ne dešavaju nikakvi ekscesi. Obezbeđenje prati kamere i stranke, daje informacije i vodi računa o redu i miru u holu - rekao je direktor Milibor Saković za „Alo!”.

„Onaj ko se lema, drugare nema”

Jedan od vidova prevencije su i kulturno-umetnički sadržaji. Tako je, na primer, gradska opština Zemun u saradnji sa policijskom stanicom Zemun u okviru projekta borbe protiv vršnjačkog nasilja organizovala predstvau „Onaj ko se lema, drugare nema”, koju su u više navrata izvodili glumci okupljeni u Udruženju građana „Čiča Mičino pozorište”. Posle svake predstave učenicima su deljeni edukativni materijali. Takođe, policajci su odgovarali na pitanja učenika na ovu temu.