Beograđanki Snežani N. (63), koja je primer prakse koja se sprovodi u Beogradu, ali i celoj Srbiji, prošle nedelje je kardiolog postavio sumnju na dijabetes jer joj je glukoza bila 8,4, poslao je u njen Dom zdravlja da uradi dodatne analize krvi, posebno takozvani glikozirajući hemoglobin HBA1C i glikemiju, a potom da ode kod endokrinologa.

- Srčani sam bolesnik, imam visok pritisak, pijem šest različitih vrsta lekova i kardiolog mi je postavio i sumnju na šećernu bolest. Uplašila sam se, ali sam ga poslušala. U svom izveštaju je napiso da moram da uradim ponovo analize krvi, glikozirajući hemoglobin HBA1C, gikemiju. Iznenadila sam se, međutim, kada mi je doktorka u Domu zdravlja rekla da ne može da mi da uput da krv izvadim u Domu zdravlja jer - nisam dijabetičar! ja sam je u čudu pitala kako onda da saznam da li imam tu bolest, a ona mi je rekla da su pravila takva da samo pacijenti koji imaju već dijabetes mogu da rade te analize o trošku države. “Šta da radim?”, pitala sam, a ona mi je rekla da mi preostaje da sve to uradim privatno. To sam i učinila. Šta da rade oni koji nemaju para za privatnike? Oni mogu i da umru zbog birokratije, per nego što im se dokaže dijagnoza - pita ona.

RFZO: Nije tačno!

U RFZO kažu za “Alo!” da su Pravilnikom o nomenklaturi laboratorijskih zdravstvenih usluga na svim nivoima zdravstvene zaštite, pa i u domovima zdravlja, obuhvaćene usluge određivanja kompletne krvne slike, glikoliziranog hemoglobina HBA1C i glikemije.

- Shodno tome, izabrani lekar u konkretnom slučaju nije postupio u skladu sa Pravilnikom RFZO, kojim se definiše pravo na preglede i dijagnostiku na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Neophodno je da se pacijentkinja javi zaštitniku prava osiguranika u svojoj zdravstvenoj ustanovi ili Odeljenju za zdravstveno osiguranje u matičnoj filijali RFZO. Tako će se, pre nastanka troškova zbog analiza u privatnoj praksi, upoznati sa sadržajem obima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja - kažu nadležni.Mesečno 1.000 dinara! Pacijentkinja I. L. (33) iz Beograda mesečno izdvaja više od 1.000 dinara za privatnu laboratoriju jer u njenom Domu zdravlja ne rade osnovne analize krvi. - Čitavu godinu lekari ne mogu da mi utvrde tačnu dijagnozu. Idem na kontrole svakog meseca. Tada moram da priložim i analize krvi, uključujući i CRP. Kako u mom Domu zdravlja nemaju mogućnost da urade tu analizu, a u Institutu za reumatologiju CRP rade samo ležećim pacijentima, primorana sam da plaćam privatno - kaže ona za “Alo!”.

Prim. dr Nevenka Dimitrijević iz Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog druptva (LKS), potvrdila je za “Alo!” da su takva pravila i da Snežanina doktorka nije napravila nikakvu grešku.

- Dobili smo takve direktive. Glikozirajući hemoglobin HBA1C radi o trošku Fonda samo za pacijente koji imaju potvrđenu dijagnozu dijabetesa - navodi ona.

Na pitanje “Alo!” šta da rade pacijenti kod kojih je postavljena sumnja na tu bolest, a nemaju para za privatnike, ona kaže da je stav da ta anliza nije neophodna za potvrdu dijabetesa, dok sa druge strane endokrinolozi navode da je neophodna za potvrdu sumnje na tu bolest.

- Nas niko ništa ne pita. Doktorka pacijentkinje nije tu ništa pogrešila što joj nije izdala uput za laboratoriju, ali, sa druge strane, kardiolozi bi morali da znaju da takvim pacijentima treba da izdaju intraklinički uput za njiihovu laboratoriju, gde će se utvrditi da li neko ima dijabetes ili ne, a ne da pacijenta vraćaju u Dom zdravlja - objašnjava prim. dr Dimitrijević.

Prema njenim rečima, ako se potvrdi dijagnoza onda će Snežana moći da dolazi u svoj Dom zdravlja po terpije ili njene korekcije.

- Sve bismo uradili za pacijente što možemo, ali ne mimo pravila Fonda - navodi ta doktorka.