„Dobar dan, da li možete da napravite parfem koji ću imati samo ja?“ „Naravno! Kakve arome volite - voćne, cvetne, osvežavajuće...?” Ovako izgleda razgovor po ulasku u parfimeriju „Sava”, u kojoj radi Nenad Jovanov, poslednji parfemdžija u Srbiji, a i šire. On je nasledio porodični posao, koji niko neće nastaviti.

Gospodin Nenad već 63 godine svojim mušterijama nudi parfeme koje je lično napravio. U svojoj ponudi parfemdžija ima više od 20 ženskih i 10 muških mirisa, i to parfeme i toaletne vode.

Radnja kao vremenska kapsula iz 1954.

Svako ko zakorači u parfimeriju „Sava”, vrati se u 1954. godinu, kada je prodavnica i osnovana.

- Ja sam zanatsko dete, koje je odraslo u ovoj radnji, u kojoj mi je otac preneo ljubav prema parfemskom poslu. Osim nekoliko stvari, ova prodavnica je vremenska kapsula iz 1954. godine, mislim na nameštaj, raspored, drvene police, staklene velike boce u kojima držim parfeme i toaletne vode. Čak i pumpica kojom osvežavam posetioce datira iz tridesetih godina prošlog veka. Međutim, ovaj zanat mi je toliko u krvi da radim čak i onog meseca kada mi bilans nije isplativ - priča Nenad Jovanov.

- Kada mi u radnju uđe mušterija, najvažnije je da mi objasni kakve mirise voli. Onda isprobamo nekoliko različitih vrsta i čekamo da toplota kože zagreje parfem, a za to je potrebno oko 10 minuta. Zato je važno da se parfem nanosi na deo tela gde je tanka koža, i u malim količinama, dok toaletnom vodom možete komotno da se namirišete i po kosi i garderobi. Kolonjska voda, toaletna voda, parfemska voda i parfem apsolutno identično mirišu, samo je sadržaj suve materije u svakoj od koncentracija različit - priča parfemdžija za „Alo!” i dodaje da je cena po mililitru toaletne vode 13 dinara, a parfema 55 dinara, kao i da kupci slobodno mogu doći u radnju sa svojom bočicom i dopunjavanjem platiti samo mililitražu.

Ideja koja je održala parfimeriju „Sava” od njenog otvaranja, 1954. godine, do danas, jeste da mušterija treba da odabere mirisnu notu koju najviše voli.

- Cilj je prodati, ali da mušterija bude zadovoljna. Ja interesentima nudim vremenski ulog, probu parfema, ali to se pozitivno vraća. Zato su nam cene godinama nepromenjene. Međutim, danas je to mnogo teže nego u zlatno doba ovog zanata, a to su pedesete i šezdesete godine prošlog veka, kada su u Beogradu bile još 22 radnje koje su pravile parfeme. I svi smo zavisili jedni od drugih - kaže zanatlija Jovanov, koji će svakog kupca ljubazno zamoliti da ga naparfemiše pre nego što izađe iz radnje.

Fabrike komponenata eteričnih ulja oduvek su imale velika pakovanja za jednu malu zanatsku radnju, objašnjava parfemdžija, i zbog toga su trgovci među sobom razmenjvali različite arome. Sve ostalo zavisi od veštine majstora. Koliko će prodajnih kompozicija napraviti od tih individualnih komponenata, kojima će zadovoljiti mušterije, zavisi od majstora. Međutim, danas se niko osim parfemdžije Nenada ne bavi tim zanatom.

 

- Ovaj posao radim najviše iz ljubavi, navike, nostalgije, sećanja, ne zbog zarade. Ako se nešto prema zanatima ne promeni, svi su osuđeni na nestanak, jer klasični stari zanati nemaju nikakvu šansu u borbi sa industrijskom ponudom. Nema svrhe da svom najmilijem ostavite robiju, ili nešto sa čim može da preživljava - završava Nenad Jovanov i dodaje da ne žali što niko iz njegove porodice nije osposobljen da nastavi tradiciju. 

Prema njegovim rečima, parfemdžijski zanat je nestao u statistici, jer su potrebne najmanje tri radnje da bi postojala šifra te delatnosti. Pošto je poreska stopa ista, zanat je zaveden pod nazivom „proizvodnja sapuna i deterdženata”.