Nisam Dačićev čovek iz senke

Jedan od onih zbog kojih je SPS izdao saopštenje i u njemu pitao: „Kome smetaju Zagrađanin, Šainović i Fila?“ otvorio nam je vrata svog kabineta u centrali socijalista gde, kako nam kažu zaposleni u stranci, celi dan radi na reformisanju stranačke infrastrukture.

 Izabrani ste za predsednika IO stranke, šta je to što ćete prvo uraditi?

- Nisam od onih koji smatraju da od njih počinje istorija. Partija ima svoj puls, a iz dosadašnjih dvadeset sedam godina SPS-a naučili smo lekciju koja glasi: „Poraženi su samo oni koji prestaju da se bore!“ Mogu reći da neće sve biti drugačije, ali ću nastojati da mnogo toga bude bolje. Predstoji nam podela posla sa saradnicima, intenziviranje saradnje sa predsednicima odbora i priprema za predstojeće izbore u Beogradu.

 Da li će biti teško nadmašiti Branka Ružića?

- SPS je imao čitav niz uspešnih kadrova, kao što ih ima i danas. Branko Ružić je svakako jedan od njih. On je tipičan primer naše partijske škole jer je prošао put od predsednika mladih socijalista do potpredsednika stranke i ministra. Ukoliko uspešno odgovorimo zadacima koji su pred nama, Ružić, ja, ili neko treći, to je uspeh i partije i svih nas. Verujem da ću nastaviti da radim svoj posao na najboljim tradicijama SPS-a, ali i da obeležim sebe u obavljanju ove važne funkcije.

Objasnite nam zašto je Čabarkapa izašao sa sednice nakon vašeg izbora?

- Čabarkapa je vredan i odgovoran socijalista i moj prijatelj. Interpretacija koju su mediji preneli ne odgovara onome što se dešavalo na sednici. Živi ljudi imaju potrebe da ulaze i da izlaze sa sednice. Predsednik Dačić se našalio na tu temu i prozvao ga da proveri njegovo prisustvo, pri čemu se on uredno javio i podigao ruku, a mediji su to interpretirali drugačije.

 Da razbijemo tabue i pisanja medija - da li je tačno da vas Dačić gura jer ste, navodno, kumovi?

- Predsednik Ivica Dačić i ja poznajemo se vrlo dugo i vrlo dobro. Bliskost, saradnja, druženje i poverenje mogu biti ovekovečeni na različite načine, kao što postoje brojni pokušaji etiketiranja našeg prijateljstva. Naš odnos je mnogo bliži i mnogo sadržajniji od bilo kakvih institucionalnih aranžmana i društvenih etiketa. Da upotrebim jedan primer – ne možete da igrate, na primer, centarfora u Zvezdi ili Partizanu jer vam je trener kum, a da vi pritom jedva hodate.

 Kako vidite SPS za četiri godine?

- Za četiri godine SPS vidim kao dobro organizovanu, jaku i uspešnu partiju koja je poznata i prepoznata po uspešnim kadrovima, novoj energiji, lepim i pametnim ženama i mladima kojima se otvaraju vrata u budućnosti.

 Čiji ste vi čovek - Dačićev ili Ružićev?

- Ja sam, pre svega, čovek partije. Kao predsednik Izvršnog odbora izabran sam na predlog predsednika Dačića i svojih partijskih saboraca. Branko Ružić je moj veliki prijatelj. A Ivica Dačić je, pored svega što sam naveo, prvenstveno i moj predsednik.

 Mnogi vas nazivaju čovekom iz senke?

- Možda je ispravnije reći da ne volim da se eksponiram. Više sam političar-operativac nego političar za medije. Takva je i priroda funkcije koju obavljam. Ovaj poziv neizostavno podrazumeva i prisustvo u javnosti, ali sa merom i tek kada ima povoda i kada ima šta da se kaže. Druga je stvar kako me neko percipira. Senke ne vidim, ali gledam „Senke nad Balkanom“.

 Zbog čega se podigla tolika halabuka oko izbora Nikole Šainovića u Predsedništvo SPS-a?

- Nikola Šainović je istaknuti socijalista, bio je predsednik Vlade Srbije i dostojanstveno je branio Srbiju u Hagu. Pretpostavljam da je to privuklo medijsku pažnju, ali na sednici GO izazvalo je gromoglasni aplauz, i to ne samo njegov izbor, već celokupna lista koju je pročitao predsednik Dačić. I mogu vam reći da dugo u stranci i na sednicama GO nisu bili tako pozitivna atmosfera i duh drugarstva, podrške i kolegijalnosti koji smo svi bili malo zapostavili. Prelep je osećaj te sloge i poštovanja koje imamo.

 Kako ocenjujete saradnju sa SNS-om?

- Mislim da je ta saradnja bolja nego što mnogi misle i bolja nego što bi opozicija želela. Uspostavljeni su odnosi visokog poverenja između naših predsednika. Navešću samo dva primera koji to ilustruju. Prvi primer - nakon poslednjih parlamentarnih izbora pozvani smo da učestvujemo u Vladi, iako je postojala većina i bez nas. Drugi primer - podržali smo zajedničkog kandidata za predsednika Republike, iako uvek imamo svog kandidata. Zar to nisu dovoljno veliki i dovoljno upečatljivi primeri koji ilustruju našu veoma uspešnu saradnju i izgrađene odnose poverenja?

 Da li očekujete veći broj socijalista na funkcijama nakon beogradskih izbora?

- Svaka partija, prirodno, teži što većem broju glasova i što većem doprinosu pobedi svoje partije ili svoje koalicije na izborima. Saglasno tome, neminovno, proizlazi i adekvatna raspodela mandata i resora.

Da li se zbog nečega kajete u životu i zbog čega?

- Svaki osećajan čovek je u životu imao trenutke za koje misli da je mogao drugačije da ih ispuni. Važno je gledati u budućnost, a ne u prošlost.

n Koju pesmu u kafani uvek naručuje Vladan Zagrađanin?

- Kada je dobro društvo i atmosfera, uglavnom naručujem pesme „Ja nikad u životu pijanac nisam bio“ ili „Dao bih ovo malo života“.