Zašto je agencija Merser stavila srpsku prestonicu na spisak nesigurnih gradova i to na pretposlednje mesto po sigurnosti (posle Kijeva)? O tim rezultatima „istraživanja“ saznali smo u poslednjim danima odlazeće godine.

U Beogradu se niko ne osvrće zbog opasnosti od terorističkog napada. Ne osvrće se ni zbog opasnosti od džeparenja ili sitne krađe. Čak ni u sitne sate, šetajući Beogradom kasno uveče, ni stranac, niti stanovnik srpske prestonice ne mora da se plaši za svoju bezbednost.

Međutim, analitičari globalne konsultantske agencije Merser ne misle tako. Beograd je, prema njihovom mišljenju, pretposlednji na listi sigurnih gradova ne zbog nasilnih zločina kojih nema mnogo, već zbog mita i korupcije, kao i krađa i vandalizma.

Pre Beograda nalazi se Kijev kao najnesigurniji grad u Evropi, zbog, kako piše, civilnih pobuna i odnosa sa Rusijom. U Kijevu su česti vandalizam, krađe, nasilni protesti u kojima stotine ljudi gine ili je povređeno.

Zatim sledi Atina, jer je, smatraju u Merseru, nakon dugotrajnih mera štednje u Grčkoj porasla stopa siromaštva i nezaposlenosti. U Atini su česte nasilne demonstracije, kao i protok migranata.

Potom sledi Sofija, grad u kojem, piše u analizi, vlada socijalna uznemirenost. Bugarska je najsiromašnija zemlja Evropske unije, a širom nje svakodnevno se održavaju protesti protiv Vlade, smatraju u Merseru.

Budimpešta je pogođena migrantskom krizom zbog čega su u gradu česti bili prizor haosa na železničkim stanicama i protesti na ulicama, dok su stanovnici Madrida nezadovoljni merama štednje zbog čega su česti protesti. Mnogo ljudi je nezaposleno, najviše mladih.

Zagreb je najnesigurniji grad za pojedinca zbog korupcije, a Rim i Riga su gradovi u kojima preovladavaju prostitucija, organizovani kriminal, kao i uzbune zbog mogućih terorističkih napada.

Bukurešt je na jedanaestom mestu zbog sitnog kriminala i široko rasprostranjene korupcije, dok je London pod budnim okom policije zbog terorizma, što znači da se pojedinac u tom gradu nikako ne može osećati sigurno.

Pariz zauzima 12. mesto kao najnesigurniji grad Evrope nakon niza terorističkih napada u kojima su ubijene stotine ljudi.

Sagovornici Sputnjika Merserovu analizu karakterišu kao besmislenu. Stručnjak za bezbednost Božidar Spasić još kaže da mu istraživanje deluje kao naručeno.

„Kada se uzmu kriterijumi koji su određeni za bezbednost jednog grada, onda to nikako ne može biti korupcija ili neke druge gluposti. Bezbednost građana, bezbednost posetilaca ceni se time da im nisu ugroženi životi, da im nije ugrožena imovina, da mogu slobodno da šetaju gradom, da slobodno odlaze u tržne centre“, objašnjava Spasić.

Svega jedna lažna prijava za podmetnutu bombu u tržnom centru bilans je bezbednosnih pretnji u Beogradu, dodaje Spasić.

„Nemamo nijedan oblik u kojem bi bezbednost bila ugrožena, ako ne računate utakmice, ali to je u celom svetu. To se ne računa u kriterijume bezbednosti gradova, jer to su specifični događaji“, kaže Spasić.

U Beogradu ne postoje bezbednosni rizici ni za strane turiste, niti za domaće građane, kategoričan je Spasić. Beograd, prema njegovom mišljenju, može da se svrsta među prvih šest najbezbednijih prestonica.

Istraživanje o bezbednosti jednog grada može da bude i korektno ukoliko uzmete pravilne indikatore sigurnosti i bezbednosti, kaže profesor na beogradskom Fakultetu bezbednosti Zoran Dragišić. Međutim, u uzimanju tih indikatora postoji proizvoljnost, kaže on.

„Ako kažete da je sigurnost brzina kojom, recimo, dolazi gradski prevoz, možete reći da je Beograd po tom indeksu sigurnosti iza Tirane. Međutim, ako radimo ozbiljno istraživanje, koje uzima u obzir najvažnije indikatore bezbednosti i sigurnosti građana, jer to nisu sinonimi, onda možemo jednim prostim pogledom kroz prozor da vidimo da je Beograd daleko od najnesigurnijeg grada u Evropi“, objašnjava Dragišić.

Kao indeks potpune nesigurnosti može se uzeti i polomljena klupa u parku koja tako dugo stoji, dodaje Dragišić.

Ostatak teksta možete da pročitate OVDE.