Saško je govorio: "Nisam ja Kristijan da nosim pancir!"

Ubijeni Aleksandar Barjaktarević (36) u kriminalnim krugovima poznat kao Saško Ludak, koji je bio glavna meta "sicilijanske likvidacije" u centru Nišu oslobođen je odgovornosti za umešanost u ubistvo narko-dilera Marka Pavlovića (22) u vatrenom obračunu 26. aprila 2008. u Mokranjčevoj ulici u Nišu.

Marko Savić (38) Hekman, rođeni brat Žarka Savića (33) Ćente, koji je sa Saškom brutalno likvidiran ispred kafića „Pandora” u Nišu, osuđen je na 15 godina robije zbog ubistva Marka Pavlovića. Istu kaznu od 15 godina dobio je i Dušan Kuzmanović (33), dok su Saško i još trojica mladića, koji su bili optuženih za pomaganje, oslobođeni odgovornosti. 

Kada je počeo ulični rat suparničkih klanova u Nišu, u noći između 26. i 27. avgusta 2016. Sašku je eksplozija auto-bombe otkinula levu nogu do kolena. Suđenje za ubistvo Marka Pavlovića tada je odloženo dok se on ne oporavi. Lekari su mu amputirali nogu i saopštili da nije životno ugrožen, ali je bilo indicija da napadači neće odustati posle neuspešnog napada. Ispostavilo se da su pretpostavke bile tačne, jer je 10 meseci kasnije brutalno ubijen usred belog dana!

Nebojša Anđelković zvani Neša Ludak, otac brutalno ubijenog Aleksandra Barjaktarevića u ispovest za “Alo!” tvrdi da je njegov sin  predosećao smrt, ali da se ničega nije plašio niti se sakrivao!  

- Zvali su ga samo Saško! Nikada nije imao nadimak Ludak, to su mu mediji greškom prišili. Upozoravao sam ga posle podmetanja auto-bombe da se čuva, ali je on govorio: “Nisam ja Kristijan Golubović da nosim pancir!” Imao je dva pancira, ali ih nikada nije oblačio. Znam ko ga je ubio. Sve sam rekao policiji. Imena neću da pominjem, jer imam ćerku i unuka od dve godine i ne želim da im se nešto dogodi.  Ubistvo su naručili Beograđani, kojima je pozajmio veću sumu novca – kaže otac i dodaje da je Saško odgovarao samo zbog tuča.

- Nikada nije odgovarao zbog droge! Nije krao niti silovao! Ne znam šta je radio dok je bio u bekstvu, o tome mi nije pričao. Oslobođen je 15. januara optužbi za pomaganje u ubistvu Marka Pavlovića. Mnogi ga nisu voleli zbog tuča u gradu! Tukao se sa probisvetima, koji su lomili po kafanama i bahato potezali pištolje. Šteta što nije bio bokser. Bio je izuzetno jak i nikoga se nije bojao. Po fizičkoj snazi je bio jači od Ljube Zemunca! – tvrdi otac Nebojša i dodaje da Saško nije pojačao mere bezbednosti posle eksplozije auto-bombe. 

- Nije tačno da se vozio u blindiranom automobilu niti je sagradio zamak sa kamerama i obezbeđenjem. Kuću je sagradio moj otac još 1965. a zajednički smo je renovirali. Vozio ga je komšija, dobar dečko. Bio je siguran da napadači neće uspeti da ga uhvate. Uzeo je ženino prezime, ali to nije uradio da bi se pritajio, već je mislio da će tako moći da putuje u inostranstvo. Bio je opterećen privatnim problemima i govorio je: "Mene mogu da ubiju samo kad budem izlazio iz suda!" Razišao se sa ženom posle godinu i po dana braka, dok je sinu od dve godine pre toga bio operisan tumor na mozgu. Pre ubistva je sa komšijom otišao u Dečju kliniku u Nišu i poklonio četiri klime da bi pomogao bolesnoj deci. Razmišljam da posle svega prodam svu imovinu i da se sa porodicom odselim iz Niša - kaže otac i dodaje da je od Saškovih drugova saznao da je likvidacija plaćena nekoliko desetina hiljada evra i da je naručena, najverovatnije zbog novčanog duga.