Učesnici sednice najviše pažnje posvetili su Specijalnom sudu za ratne zločine i dijalogu Beograda i Prištine.

Svi su osudili ubistvo Olivera Ivanovića i izrazili nadu da će odgovorni za taj zločini uskoro biti privedeni pravdi.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić poručio je da je relanost na Kosovu i Metohiji takva da ni posle četiri i po godine od briselskog sporazuma nema naznaka da će Priština ispuniti svoju obavezu i formirati ZSO, a da nedavno ubistvo Olivera Ivanovića ukazuje da je bezbednosna situacija na Kosovu nesigurna i osetljiva.

On je na sednici SB UN rekao da su pre početka sastanka stigle sugestije da se "držimo teme sastanka i pokažemo konstruktivnost, miran ton uz izbegavanje konfrontacija".

"Kao i ranije, fokusiraću se na akuelnu situaciju i izveštaj generalnog sekretara. Nadam se da će i predstavnica Prištine prihvatiti te sugestije, da neće držati istorijske lekcije i iznosti neistine i neosnovane optužbe i nerealno ulepšavati stvarnost i ignorisati izveštaj generalnog sekretara i realnost na terenu", rekao je Dačić.

On je podsetio da je Briselski sporazum potpisan 2013. i da je uspostavljanje ZSO za Srbiju "krucijalno pitanje od nemerljivog značaja" jer teba da zaštiti vitalne interse Srba na Kosovu.

"Srbija 4,5 godina strpljivo čeka da Kosovo ispuni tu obavezu. Nnma držvave u SB UN koa nije apelovala da Kosovo tu obavezu ispuni ali pomaka je bilo unazad. Generalni sekretar konstatuje da nema napretka i da nema naznaka kada će se to desiti. To je realnost na terenu", poručio je on.

Takođe, naveo je da je Srbija konsturkrivno i posvećeno učestvovala u dijalogu verujući da će rešvanje svih otovrenih poitanje doprineti miru i stvaranju prilika za napredak regiona i članstvo regiona u EU.

"Uvereni da nema druge alternative Srbija je dosledno primenjivala svoje obaveze

Srbija je spremna da nastavi dijalog nastavi ali postavlja se pitanje da li će ijedan dogovor imati smisla ako nema naznaka o formiranju ZSO", poručio je Dačić.

Relanost na terenu je, dodao je Dačić, i to da je 16. januara ubijen Ivanović i da je ovaj događaj dramatično ugrozio sigurnost na Kosovu.

"Ubistvo je bezumni teroristički akt koji ugrožava stabilnost ne samo severa već i celog regiona", upozorio je on.

Podseti je da je sever Kosova 21. i 22. januara posetio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pozvavši tada na očuvanje stabilnosti mira staloženosti i dostojanstva i ukazujući da se sve mora rešavati dijalogom i mirnim putem.

Podseti oje da je Srbija uputila pismo Unmiku i Euleksu da njeni organi učestvuju u istrazi, što je ponovio i Vučić u razgovoru sa Hašimom Tačijem.

"Prištinske institucije su to odbile, ali tri nedelje kasnije nemamo nikakave informacije osim neki h izjava zvaničnika da je reč o mafijaškoom obračunu i da nije etnički motivisano", kaže Dačić.

Prema njegovim rečima, takve izjave predstavljaju samo pokušaj zamagljivanja nesposobnosti ili nespremnosti Prištine da sprovede istragu o ovom gnusnom zločinu.

"Privođenje pravdi nalogodavaca i izvršilaca i otkrivanje motiva ključno je za mir i poverenje među stanovništvom na Kosovu", rekao je Dačić.

To je sve dokaz je "bezbednosna situacija ozbiljna, nesigurna i osetljiva i potvrđuje potrebu prisustva međuanarodne zajednice", rekao je on.

Kako ističe Dačić, relanost na terenu je i to da su krajem prošle i početkom ove godine, vladajuće strukture, političke partije i njihovi lideri na Kosovu i Metohiji pokušali da donesu odluku o ukidanju zakona o osnivanju Specijalnog suda za zločine počinjene od strane OVK.

Ukazujući na zabrinutost Srbije on je podsetio i na izjave međuanrodnih zvaničniak, amabasadora SAD i Nemačke s tim u vezi.

On naglašava da je jasno da međunarodna zajednica ne deli mišljenje pokretača ove inicijative i da veruje da stravični zločini protiv Srba i drugih ne-Albanaca na Kosovu i Metohiji, o kojima je u svom izveštaju pisao specijalni izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dik Marti, ne smeju proći nekažnjeno i da se oni ne mogu ni na koji način relativizovati ili opravdati.

"Uz podsećanje na moralnu odgovornost prema žrtvama i njihovim porodicama, smatramo da će nepristrasno, kredibilno i odgovorno utvrđivanje krivične odgovornosti i kažnjavanje zločinaca imati nemerljivu vrednost u borbi protiv nekažnjivosti i pokazati da je pravda dostižna za sve žrtve", rekao je Dačić, ponovivši da je Srbija spremna da pruži sve dokaze kojima raspolaže o brutalnim zločinima koji su počinjeni.

Takođe, dodao je da Srbija u skladu sa svojim zakonima, koji su u potpunosti usklađeni sa međunarodnim pravom, neće odustati od krivičnog gonjenja lica za koje postoje snažni dokazi da su na Kosovu i Metohiji izvršila krivična dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva.

Zabrinutost i iznenađenje Srbije, prema njegovim rečima, izazvale su i nedavne odluke Interpola o brisanju međunarodnih poternica za određenim brojem lica sa područja Kosova i Metohije, među kojima su i Hašim Tači i Ramuš Haradinaj.

"Želeo bih, vrlo otvoreno, da ukažem da ovakve odluke Interpola predstavljaju neshvatljiv presedan, te da su donete protivno svim pravilima ove organizacije", poruči je Dačić.

Podsetio je i da je Tači pomilovao tri člana OVK osuđena na po 30 godina zatvora zbog ubistva petočlane porodice u bliizini Glogovca u avgustu 2001. godine.

Radi se o albanskoj porodici Hajra, a među žrtvama su i trogodišnja Adelina Hajra i devetogodišnja Mimoza Hajra.

"Prema izveštaju EULEKS, njihov otac Hamza Hajra bio je pripadnik MUP Srbije, a ubistvo cele porodice predstavljalo je osvetu OVK. Ambasade Francuske, Nemačke, Italije, VB i SAD u Prištini izrazile su u zajedničkom saopštenju duboku zabrinutost povodom odluke Hašima Tačija o pomilovanju zločinaca. Ne treba da vas uveravam koliku je zabrinutost ova odluka izazvala među Srbima na Kosovu i Metohiji", dodoa je on.

Podsetio je i da ima 16.500 interno raseljenih lica u samoj Pokrajini, a u užoj Srbiji, van Kosova i Metohije, preko 200.000 interno raseljenih, a da je održiv povratak ostvarilo je svega njih 1,9 odsto njih.

"Ko je spreman da se vrati tamo gde će svakodnevno biti izložen institucionalnoj diskriminaciji, gde se nacionalna i verska mržnja ne sankcionišu, gde imovina nije zaštićena, gde nema posla, gde su ljudi izloženi zastrašivanju, arbitrarnim hapšenjima i etnički motivisanom nasilju, gde ne mogu da posete grobove svojih predaka i gde vladavinu prava sprovode institucije koje do sada nisu donele ni jednu pravosnažnu presudu za ubistvo velikog broja Srba u periodu posle završetka sukoba?", pita Dačić.

Sve dok se strukturalno i institucionalno ovi problemi ne reše, broj povratnika će, na žalost, biti samo niži, konstatovao je on.

Dačić kaže i da je Srbija, uverena da je u odnosima sa Prištinom neophodan odgovoran, realan i racionalan pristup okrenut ka budućnosti, nastavila sa unutrašnjim dijalogom na koji je građane pozvao predsednik Aleksandar Vučić.

"Uveravam vas da Srbija želi da ozbiljno i odgovorno doprinese stabilnosti regiona, političkoj saradnji, razumevanju i ekonomskom napretku. Želimo da ponudimo rešenje koje će biti prilika za istorijski dogovor sa albanskom zajednicom na Kosovu i Metohiji i koje neće biti uzrok novih podela, nerazumevanja, nestabilnosti i sukoba. To rešenje mora da uvaži interese Srbije i potrebe srpske zajednice na Kosovu i Metohiji", rekao je on.

Za postizanje ovog cilja potrebni su iskrena opredeljenost i težnja sa obe strane kako bi se izgradilo toliko neophodno poverenje i poštovanje, a neprimerene i uznemiravajuće izjave pojedinih lidera albanskih političkih partija ne doprinose stvaranju konstruktivne atmosfere za postizanje istorijskog dogovora.

Za Srbiju su jednostrani potezi Prištine, kao i svaki pokušaj unilateralnog rešavanja bilo kog pitanja u potpunosti neprihvatljivi, ističe Dačić, naglašavjući da se Srbija nedvosmisleno protivi nastojanjima Prištine da formira „Vojsku Kosova".

"Ovakvi i drugi slični pokušaji vrlo riskantni i potencijalno mogu ozbiljno ugroziti ne samo bezbednost Pokrajine i dijalog Beograda i Prištine, već i stabilnost čitavog regiona", upozori je šef diplomatije.

Pokušaji Prištine da ostvari članstvo u međuanrodnim organizacijama, kao što su Unesko, Interpol i Svetska carinska organizacija u potpunoj suprotnosti sa osnovnim principima međunarodnog prava, i da štetno i nepotrebno politizuju rad međunarodnih organizacija.

Još jednom je uakzao da jednostrano proglašena nezavisnost "Kosova" predstavlja vrlo opasan i neprihvatljiv presedan koji je, svedoci smo tome, već dao podstrek drugim separatističkim i secesionističkim pokretima širom sveta.

Gutereš je u redovnom izveštaju Savetu bezbednosti UN o Kosovu oštro kritikovao vlasti u Prištini, navodeći da su "nazadovali" procesi vezani za početak rada Specijalnog suda za zločine OVK i demarkaciju sa Crnom Gorom.

Kao jedan od najvažnijih događaja u protekla tri meseca, on je izdvojio ubistvo Olivera Ivanovića.

Gutereš je ukazao da se tokom 2017. godine na Kosovo vratilo 498 osoba, odnosno najmanje od 2000. godine.

U izveštaju je naveo i da je u prethodna tri meseca na Kosovu vidljivo nezadovanje u ključnim oblastima, pre svega u nepristrasnoj primeni vladavine prava.

Izveštaj Gutereša pokriva period od 16. oktobra prošle do 16. januara ove godine.