Ponovo ima diplomatiju potkrepljenu vojnom snagom. Ponovo je dovoljno jaka da uspostavi ravnotežu na svetskoj političkoj sceni, tako važnu za opstanak Srba i Srbije. Gotovo dva veka budno oko ruske diplomatije čini jedan od stubova našeg trajanja uprkos želji svetskih lešinara koji sanjaju naše odumrlo nacionalno truplo. Simbol istinske želje za diplomatskom zaštitom najvećeg naroda od Beča do Carigrada bio je i biće Nikolaj Hartvig, ruski carski poslanik na srpskom dvoru od kraja takozvane aneksione krize 1909. do jula 1914, kada je preminuo na dužnosti.

Dužnosti koju je osećao prema Srbiji. Dužnosti panslovenskog saosećanja, bliskosti i nadasve obaveze. Dramatični događaji posle Principovog pucnja za slobodu, na Vidovdan 1914, uticali su da Hartvig odloži povratak u Rusiju radi lečenja od bolesti koja ga je mučila. Sve je učinio da spreči izbijanje rata, ne znajući da se Austrougarska unapred odlučila na uništenje Srbije kao jedine opcije. Na sramotno „tuširanje olovom“, kako je jedan visokokotirani mamlaz iz Beča govorio.

Kada je Hartvig saznao da se austrougarski poslanik vratio u Srbiju iz Beča, posetio ga je kako bi učestvovao u izradi koncepta austrougarskog ultimatuma Srbiji. Hartvig je insistirao da ga baron Gizl odmah primi i postavio mu je pitanje šta će njegova carevina učiniti sa Srbijom nakon atentata u Sarajevu. Kada je čuo odgovor, Hartvigovo srce nije izdržalo. Preminuo je u Gizlovom kabinetu. Lik i delo velikog srbofila Hartviga obaveza je svakog budućeg ruskog diplomate. Predusretljivost i dobrota Nikolaja Hartviga se i danas pamti. On je za Srbiju činio mnogo, bukvalno do poslednjeg daha.

Činio je Srpskoj pravoslavnoj crkvi, činio srpskoj omladini, otvarajući vrata visokog obrazovanja u Rusiji, kao što danas to čini „Ruski dom“ u Beogradu. Hoće li nam krajem februara neki novi Hartvig predati akreditivno pismo? Očekujemo li posetu nekog prijatelja sa lepim vestima na ovu temu? O, da! Evo nama dragog gosta! Dana 21. i 22. februara šef diplomatije vaskrsle Rusije Sergej Lavrov će posetiti Srbiju, baš u vreme obeležavanja 180. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Rusije. Gotovo dva veka skladnih porodičnih odnosa, više puta stavljanih na probu istorijskih okolnosti, dokaz su istinskog, dokazanog bratstva.

Da nije bilo ruske diplomatije, da li bi se srpsko ime izgubilo između Drača i Valone? Da nije ruske diplomatije, kome bi Unesko predao Visoke Dečane? Da nije ruske diplomatije, kolika bi danas bila Srbija? Dobro došao, Sergej Viktorovič! Nadam se da nosiš lepe vesti!