I zašto je upravo sada data? Nakon što su svi prištinski političari, od Tačija do Haradinaja, zakukali da ih EU ignoriše, a još pet zemalja članica Unije ne priznaje, na scenu je stupio Rama.

Ne bi ovo bilo prvi put da je najmoćniji čovek u Albaniji upozorio Evropsku uniju da povede računa kada je reč o njenom ponašanju na Balkanu.

Očigledno, ako Kosovo neće i ne može postati deo EU, i zbog Srbije, ali i Španije, Kipra, Grčke, Slovačke i Rumunije, Edi Rama namerava da Prištinu pod okriljem ideje o velikoj Albaniji ugura u Evropsku uniju. A ta ideja će se na kraju priče samo obiti Tirani o glavu, jer je i suludo misliti da će ostatak Balkana mirno sedeti i posmatrati kako monstruozna ideja postaje stvarnost.
S druge strane, da bi pomenuti projekat bio realiovan, Tirana ne može sama, bez saveznika, odnosno pre svega bez podrške SAD. Kako navodi Rama, zajednički predsednik je projekat koji "sada nije realan, ali u narednoj deceniji je moguć".

Naravno, kada se uzme u obzir da je tokom poslednjih 30 godina Vašington Albancima dozvolio apsolutno sve, onda i ne čudi zašto ideja o velikoj Albaniji i dalje živi. S druge strane, ono što u Tirani zaboravljaju jeste činjenica da sadašnje savezništvo s Amerikom ne garantuje da će tako biti u budućnosti. To bi valjda mogli da nauče na našem primeru, jer kako to vole da navode američki političari, Srbija i SAD su oduvek bili saveznici, osim kratkog perioda tokom devedesetih. Tako će "kratki period" naići i u odnosima Albanije i Amerike.