Reč je o jednom od najvećih projekata mozaičkog ukrašavanja u svetu.

Mitropolit Crnogorsko-primorski Amfilohije uručio je poklon Lavrovu, knjigu „Novo kosovsko raspeće“ čiji je autor, na ruskom jeziku.

Okupljenima se obratio ruski šef diplomatije, a potom i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Ova kupola, ovo nebo, vaseljena iznad nas je najbolje mesto za podsećanje na svetost nekih veza", rekao je Vučić.

Vučić je ocenio da je hram Svetog Save, na kojoj je danas otvoren mozaik na kupoli, kuća za sve i još jedan od simbola bratstva Srba i Rusa, te naglasio da u hramu treba da bude jak koren, otporan na sve oluje, našeg prijateljstva sa Rusijom.

„Ova kupola koja je iznad nas verovatno je najbolje mesto za podsećanje na svetost nekih veza, posebno crkve i naroda, Rusije i Srbije, naroda koji su potekli iz istog plemena, bili sabraća u nevolji, borili se zajedno protiv mržnje i osvojili slobodu za svakog od nas. Oluje kroz koje smo zajedno prošli samo su ojačale korene te veze", istakao je Vučić podsećajući da se Sveti Sava zamonašio u ruskom manastiru na Svetoj Gori.

„Ova kupola govori o prijateljstvu dva naroda i na njoj je radilo 70 srpskih i ruskih umetnika, koji su utkali milione komadića u jedinstvenu poruku bratstva i solidarnosti“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je ovo tek početak, a da je na nama da završimo ovaj hram mira, ljubavi i dokažemo da smo usvojili sve lekcije i odabrali život.

"Država je pomogla hram da omogući da on bude najlepši i najsvetliji, stecište naših veza, bratstva i mira sa svima."

Vučić se posebno zahvalio predsedniku Rusije Vladimiru Putinu koji se, prilikom dolaska u Sbriju interesovao za nastavak radova, i šefu diplomatije Sergeju Lavrovu što je uveličao svojim dolaskom ovaj dan. Vučić se zahvalio i kompaniji „Gasprom“ na velikodušnoj podršci.

"Hvala svima iz Srbije koji su godinama radili na tome da se ovaj hram podigne, od kraljeva - Mlana, Petra i Aleksandra, pa do Dušana Čkrebića, Zorana Ðinđića i Tomislava Nikolića", rekao je Vučić, kojin je zahvalnost uputio i "Gaspromu" koji pomaže u izgradnji hrama.

On je rekao da je naš najveći zadatak da izbegnemo sve zamke oko nas, da čuvamo prijatelje, da težimo miru, razumevanju i izgradnji.

"Na nama je da završimo ovaj Hram", rekao je Vučić.

On je naglasio da je izgradnja Hrama, koja je počela krajem 19. veka kada je ideju o tome doneo Matija Ban, dubrovački Srbin, svestan svojih korena, najveći prikaz istorije kroz koju smo prolazili.

Ratovi i uvek samo ratovi i 1912, i 1914. i 1941. godine, pa zatim 90-ih zaustavljali su ovaj poduhvat, ukazao je predsednik Srbije.

"Takođe, jedna druga vera ili nevera koja je vladala nama, i Rusijom i Srbijom, nije htela ni Hram ni sveca posle Drugog svetskog rata" podvukao je.

"Zato je danas možda i najveći zadatak da Hram završimo u miru, izbegnemo sve zamke koje su odavno oko nas, da čuvamo prijatelje i tražimo baš ona rešenja koja će omoguhciti ono čemu je i Sveti Sava težio, miru, razumevanju i izgradnji", zaključio je predsednik Srbije uz poruku "živelo srpskorusko prijateljstvo".

 

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov preneo je svoje iskreno divljenje i priznanje svima koji su učestvovali u njegovoj gradnji, opremanju i oslikavanju, a posebno umetnicima koji su tom poduhvatu doprineli.

Uz opasku da u nekim zemljama crkve učestvuju u "političkim igrama", poput onih u Crnoj Gori ili Makedoniji, Lavrov je posebno naglasio bliskost srpske i ruske crkve te izrazio uverenje da će i u budućnosti one sačuvati dostojanstvo, koje su i do sada iskazivale.

Patrijarh srpski Irinej se zahvalio se bratskoj Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu.

- Ovom prilikom, sa ovog svetog mesta, u ime srpskog naroda najsrdačnije zahvaljujemo bratskoj Rusiji i njenom predsedniku Putinu za ljubav prema našem narodu i pružanje pomoći u izgradnji Hrama Svetog Save. Posebno zahvaljujemo patrijarhu Kirilu. Ostaje nam nada da će nam bratska Rusija pružati pomoć u oslikavanju Hrama. On će biti ponos Srba i Rusa i celog pravoslavlja - rekao je patrijarh.

Ukras, težak 40 tona, sačinjen je u Moskvi, pravljen godinu dana, a potom prevezen u Beograd, a delo je umetnika predvođenih čuvenim Nikolajem Muhinom.

Izradu je finansirala ruska firma "Gaspromnjeft" sa četiri miliona evra.