Izdaju stan sa odelom za sahranu!

Godišnje oko 16.000 ljudi zvanično promeni mesto prebivališta i dođe u Beograd, dok se precizan broj stvarnih podstanara ne zna. Sav taj narod mora negde da se smesti, a često, kako kažu stanari, nemaju gde, pa prihvataju „šta bilo“ znajući da su prostori u kome žive precenjeni.

Neretko podstanare iznenade i čudni uslovi stanodavaca. Od toga da ne dozvoljavaju da se u stanu išta menja, do toga se brinu o njihovim kućnim ljubimcima. Tako su podstanari primorani da žive u stanovima sa morbidnim trofejima ubijenih životinja, goblenima koji pokrivaju celokupne zidove ili miljejima na nameštaju. Alo! vam prenosi neka iskustvaljudi koji nažalost nemaju svoj krov nad glavom.

Odelo za sahranu

- Sin pravog vlasnika, koji se trenutno nalazi u bolnici, pokazao nam je stan koji smo devojka i ja videli preko oglasa. Stan nam se veoma svideo jer je osvetljen i prostran, iako nameštaj nije nov. Odlučili smo se da ga iznajmimo jer je i cena bila prihvatljiva. Onda nam je rekao da će u stanu ostati garderoba njegovog oca jer je on trenutno nema gde. Složili smo se jer smo imali dovoljno prostora za svoje stvari. Uselili smo se u stan. Međutim, kad smo otvorili ormar, shvatili smo da se u njemu nalazi i pripremljena garderoba za sahranu. Odelo, košulja, kravata i cipele mirno su čekale taj sudnji dan, a mi se svako jutro budimo u sobi u kojoj je taj ormar – rekao nam je Marko R.

Stan iz raja ili pakla

- Nakon sto pregledanih oglasa za stan, konačno sam naišla na jedan u koji sam se na prvi pogled zaljubila. Bio je prostran, nameštaj je bio nov, a imao je i terasu uređenu po mom ukusu. Jedva smo se dogovorili oko termina jer je, kako je rekao, mnogo zainteresovanih. Ljudi koji su gledali stan pre mene, izašli su besni, ali sam ubrzo shvatila i zašto.
Stan je bio grozan! Vlaga, oštećena vrata, terasa koja uživo ni na šta ne liči, spavaća soba koja zapravo nije spavaća soba jer nema kreveta. Sve što sam videla na slici, uživo nije postojalo, jer su stvari sa slika zapravo bile vlasništvo prethodnih stanara. Dakle, stanodavac je prodavao maglu za 250 evra mesečno! – rekla nam je Maja L.

Iz stana u starački dom

- Nama, koji smo u Beograd došli da studiramo i živimo, pored mnogih stresnih situacija sa kojima se susrećemo, traženje stana zadaje najviše muka. Kako nisam imala mnogo novca, uspela sam da pronađem garsonjeru na Autokomandi koja je na slikama delovala pristojno. Otišla sam da pogledam. Bio je to mali dograđeni deo u dvorištu kuće koji su gazde izdavali kao garsonjeru. U trenutku mog dolaska, zatekla sam stariju gospođu koja se pakuje. Rekla mi je da ona sada ide u starački dom. Ne znam da li sam u tom trenutku više žalila nju ili sebe - Sara R.

Nahrani psa

- Došao sam da vidim stan. Otvorila mi je starija gospođa, koja kao da je stavila na sebe sav nakit što je imala. Pokazala mi je rupu, a ne stan. Nisam imao kud, rekao sam da pristajem. A onda mi je rekla, da je u arnanžman uključeno i moje angažovanje oko hranjenja i šetanja njenog psa. Pobegao sam glavom bez obzira – Vasa. P .