Skoro četvrtina đaka, tačnije njih 22 odsto, iz multietničkih opština u Srbiji ne bi se družila sa Albancima, više od polovine učenika priznaje da je bilo nasilno prema vršnjacima, a 13 odsto njih opravdava terorizam.

Ovo je samo nekoliko alarmantnih rezultata istraživanja "Interetnička distanca, nasilje i nasilni ekstremizam koji vodi ka terorizmu", u kojem je učestvovalo 900 đaka iz pet multietničkih opština u Srbiji.

Škole koje su učestvovale u istraživanju:

- OŠ "Vuk Karadžić", Levosoje i "Naim Frašeri", Bujanovac
- OŠ "Avram Mrazović", Sombor
- Gimnazija "Jan Kolar", Bački Petrovac
- Gimnazija "Svetozar Marković", Subotica
- Gimnazija "Isidora Sekulić", Novi Sad

- Pojedini rezultati su alarmantni. Pre svega, interetnička distanca je i 20 godina nakon raspada Jugoslavije i dalje velika. Najveća je prema Romima i Albancima, a takođe i albanske dece prema svim ostalim nacionalnostima, što ukazuje na duboke podele koje postoje u školskom periodu, što je nedopustivo, ako mislimo da gradimo složno i demokratsko društvo u budućnosti - ukazao je Miloš Tišma iz Istraživačkog centra.

Više od polovine ispitanika (učestvovali su učenici sedmog i osmog razreda osnovnih škola, kao i treće i četvrte godine srednjih škola) potvrdilo je da je bilo nasilno (51 odsto), a najveći broj njih je naveo da je reč o psihičkom nasilju, poput vređanja i uznemiravanja, dok se 16 odsto ispitanika fizički obračunavao.

Neki od rezultata:

- 60 odsto ispitanika je bilo nasilno na neki način
- 30 odsto smatra da policija ne doprinosi njihovom osećaju bezbednosti
- 7 odsto učenika je već nabavilo hladno oružje, a 22 odsto razmišlja da nabavi
- 21 odsto učenika zna šta je terorizam, a 13 opravdava delovanje terorista
- 22 odsto je odgovorilo da se ne bi družilo sa Albancima, 17 odsto sa Romima, sa Hrvatima 16 odsto, sa Mađarima 12 odsto, a sa Bošnjacima 11 odsto

- Uz veći procenat mladih koji su skloni nasilju i koji su ga već vršili nad drugima, postoji i određeno nepoverenje u policiju i neprijavljivanje kriminalnih i nasilnih radnji, postojanje opravdavanja terorizma. Sve ove iznete tendencije mogu biti opasne u budućnosti i plodno tle za razvijanje nasilnog ponašanja, ekstremizma, pa možda čak i voditi ka terorizmu - zaključuje Tišma.

Biljana Lajović iz Ministarstva ističe da bi ovo istraživanje moglo da bude povod i osnova za razgovor sa učenicima škola koje su učestvovale u ispitivanju, odnosno otvaranje diskusije sa mladima.

- Sve ovo što su mladi rekli je slika njihovog sistema vrednosti, ali što je još važnije, to je i slika našeg sistema vrednosti i mi kao odrasli snosimo potpunu odgovornost, jer oni hoće i da udare i reaguju nasilno zbog toga što mi to radimo, jer smo mi njima modeli - kaže Lajović.

Prema njenim rečima, Ministarstvo prosvete u saradnji sa različitim organizacijama i drugim ministarstvima radi na promeni sistema vrednosti, jer "dok to ne promenimo mi prosto ne možemo da uradimo dobar, ozbiljan i kvalitetan posao".

- Stavovi koje mladi imaju su veoma važni, jer oni lako mogu da dovedu do određenog ponašanja - kaže Lajović.

Upitnike su, u periodu od decembra 2017. do sredine februara 2018. godine, popunjavali učenici sedmog i osmog razreda osnovnih škola, kao i treće i četvrte godine srednjih škola. Istraživanje su sproveli Istraživački centar za odbranu i bezbednost i Nansen dijalog centar Srbija, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.