Nakon što je premijer Andrej Plenković najavio da će se Istanbulska konvencija uskoro naći na vladinoj sednici, nakon čega će biti upućena u Sabor na ratifikaciju, saborski zastupnik HRAST-a, Hrvoje Zekanović, najavio je da će pokrenuti raspisivanje referenduma kojim bi se sprečila ratifikacija tog, kako je rekao, "izuzetno spornog" dokumenta.

Plenković je na početku sednice vlade rekao da će Istanbulska konvencija biti ratifikovana za nedelju ili dve.

U Hrvatskoj se poslednjih meseci vode veliki sporovi oko ratifikacije Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznatije kao Istanbulska konvencija, koja se pretvorila u prvorazredno političko pitanje. Od 47 evropskih država članica SE nisu je potpisale samo tri: Rusija, Azerbajdžan i Armenija

HDZ-ova vlada pritisnuta zahtevima katoličkih fundamentalista okleva s ratifikacijom koju je pre dolaska na vlast zapaljivo najavljivala.

Istanbulska konvencija donesena je 2011. godine, a na snagu je stupila tek s prvim danom avgusta 2014. godine.

Konvencija donosi pravni okvir za borbu protiv nasilja nad ženama i u porodici i obavezuje sve države koje su je ratifikovale da žrtvama pomognu pri oporavku, obezbede pravnu i psihološku pomoć, ubrzaju otvaranje skloništa za žene i decu i finansijsku pomoć, kao i pomoć pri pronalasku mesta za stanovanje i zapošljavanje.

Ova konvencija je prvi međunarodni ugovor koji sadrži definiciju roda.

To znači, kako je sada prepoznato, da žene i muškarci nisu samo biološki žensko ili muško biće, već da postoji i društveno oblikovana kategorija roda koja ženama i muškarcima dodeljuje njihove specifične uloge i ponašanja.

Hrvatsko desničarsko udruženje U ime obitelji i udruženje Vigilare, koja se bore za to da do ratifikacije ne dođe, smatraju da se pod krinkom zaštite žena od nasilja unosi opasna rodna ideologija u društvo i obrazovni sustav.

Poverenica za ravnopravnost polova Višnja Ljubičić tvrdi da je reč o manipulacijama i da je Istanbulska konvencija pisana jednostavnim jezikom i isključivo je fokusirana na rodno uslovljavanje prema ženama samo zbog toga što su žene.

Konvencija predviđa mogućnost rezervacija pri potpisivanju ili potvrdi ugovora na razdoblje od pet godina, što su iskoristile neke od potpisnica.

Razdoblje rezervacije se može produžiti na dodatnih pet godina od ratifikacije.

Među prvim potpisnicama konvencije bile su zemlje poput Španije, Francuske, Finske i Austrije, ali i Slovačka i Luksemburg, zemlje koje je do danas nisu ratifikovale.

Među zemljama koje su je ratifikovale su i Poljska i Malta, koje se u javnosti percipiraju kao izuzetno konzervativne zemlje, potom Italija, koja se nalazi pod snažnim uticajem Katoličke crkve, ali i zemlje s većinskim muslimanskim stanovništvom, poput Turske i Albanije.

Konvenciju su ratifikovale BiH, Crna Gora, Srbija i Slovenija, kao i Andora, Austrija, Belgija, Kipar s time da će ratifikacija stupiti na snagu u martu 2018. godine, Danska, Finska, Francuska, Gruzija, Nemačka, gde će na snagu stupiti u februaru ove godine, Monako, Holandija, Norveška, Portugal, Rumunija, San Marino, Španija i Švedska.

Estonija, čija je ratifikacija konvencije na snagu stupila u februaru ove godine, poslednja je za sada zemlja koja je ratifikovala taj dokument.

Hrvatska je potpis na konvenciju stavila u januaru 2013. godine, u vreme premijera Zorana Milanovića, gotovo dve godine nakon što je članicama SE data mogućnost pridruživanja.

Češka i Bugarska to su učinile još kasnije, tek u proleće 2016.

Uz Hrvatsku, spomenute Bugarsku i Češku, Istanbulsku konvenciju nisu još ratifikovale Grčka, Mađarska, Island, Irska, Latvanija, Lihtenštajn, Litva, Luksemburg, Moldavija, Slovačka, Švajcarske, Makedonija, Ukrajina i ''perjanica slobodnog sveta'' Ujedinjeno Kraljevstvo.

Jedine zemlje članice SE koje konvenciju uopšte nisu potpisale su Rusija, Azerbajdžan i Armenija.