Zbog svega toga, prema rečima Samira Tadira, direktora Agencije za sertifikovanje halal kvalteta, halal je velika razvojna šansa za privredu u Srbiji.

Šta su halal proizvodi i kome su oni namenjeni?

- Halal je reč arapskog porekla i znači dozvoljeno, a nasuprot njemu je haram, nešto što je zabranjeno. Verska obaveza svih muslimana je da se hrane isključivo halal hranom. Halal nije samo hrana, to je stil života. Bitno je istaći i da su svi proizvodi koji imaju halal setrtifikat zdravi, jer na primer GMO proizvodi ne mogu dobiti halal standard kvaliteta, dok je halal tržište najbrže rastuće tržište sa preko 1,7 milijardi direktnih konzumenata, čiji je finansijski potencijal 12 triliona dolara, na kom igraju samo najbolji.

Postoji uvreženo mišljenje da je halal namenjen samo građanima islamske veroispovesti, da li je to tačno?

- Dve trećine kupaca halal proizvoda u EU su nemuslimani, jer ih smatraju dodatno proverenim i kvalitetnim. Slična situacija je i u našoj zemlji, kao i u regionu. Implementacijom ovog standarda dobijate novi kvalitet, nova tržišta i konzumente, a ne gubite ništa.

Koje su glavne prednosti tih proizvoda u odnosu na ostale?

- Kad kupujete halal sertifikovan proizvod, znate da kupujete prvenstveno zdrav proizvod koji je prošao detaljnu analizu naše kuće. Pošto je nas osnivač verska zajednica, nama profit i trka za klijentima nisu na prvom mestu, već isključivo kvalitet.

Da li su ti proizvodi skuplji u odnosu na ostale?

- U zavisnosti od industrije, može se desiti da zahtevi standarda poskupe samu proizvodnju, ali je profit od prodaje svakako mnogo veći, pa je to investicija koja se isplati. Cena finalnog proizvoda je stvar poslovne politike naših klijenata i partnera, tako da to ne mogu da komentarišem.

Koliko su ovi proizvodi zastupljeni u Srbiji?

- Moram da istaknem da još kasnimo za regionom kada je broj sertifikovanih kompanija u pitanju, ali bez obzira na to, imamo pozitivan trend. Sve najveće kompanije u Srbiji su naši klijenti. Tome je posebno doprineo dobar odnos koji predsednik Aleksandar Vučić ima sa prestolonaslednikom Muhamedom bin Zajedom, kao i redefinisanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom. Tu naše kompanije vide izvoznu šansu.

Na „Koponik biznis forumu“ istakli ste da je halal industrija najbrže rastuća na svetu, kako to Srbija može iskoristiti?

- Srbiji je neophodan izvoz da bi imala kontinuiran privredni rast. Halal tržište je naša šansa jer smo na tom tržištu prepoznati još od vremena bivše Jugoslavije, koja je 1990. bila najveći proizvođač halal mesa u svetu. To moramo iskoristiti. Dobre političke i diplomatske veze sa Emiratima, Katarom, Turskom, Kuvajtom moramo pretočiti u ugovore za svoju poslovnu zajednicu. Jedino to može obezbediti proširenje kapaciteta proizvodnje i nova radna mesta.

Biznis broj jedan u Srbiji

Dobijanje halal sertifikata košta između četiri i pet hiljada evra, a prema rečima Samira Tandira, Srbija već godinama daje subvencije za njegovo uvođenje.

- Halal je trenutno biznis priča broj jedan u Srbiji, jer je pored hrane, halal turizam velika razvojna šansa, kako zbog „Beograda na vodi“, tako i zbog velikih ulaganja turskih i azerbejdžanskih kompanija. Naše banje i planine su veoma interesantne gostima s prostora Bliskog istoka, a Koridor 10 je takođe velika šansa za tranzitni turizam, imajući u vidu da godišnje nekoliko miliona Turaka prođe kroz Srbiju - objašnjava Tandir i napominje da su to turisti koji su spremni da plate, ali zauzvrat žele da dobiju adekvatnu uslugu za svoj novac.