Haspel, koja je u prethodnom periodu obavljala dužnost zamenika direktora CIA, pomagala je u izvršenju naređenja da se unište video snimci ispitivanja zatvorenika nalivanjem vode, a zbog čega je Ministarstvo pravde pokrenulo istragu koja se završila bez optužbi, prenosi AP.

Od vođenja "black site" zatvora (zatvora na nepoznatoj lokaciji) do prve žene na čelu Centralne obaveštajne agencije (CIA) za 16 godina – to je put Đine Haspel u toj američkoj agenciji.

Rođena je 1. oktobra 1956, a Agenciji je pristupila 1985. godine. U februaru prošle godine predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Trump imenovao ju je zamjenicom direktora CIA-e da bi je 13. marta ove godine postavio za prvu osobu te agencije, čime je postala prva žena na čelu CIA-e.

U Vašingtonu je obavljala nekoliko važnih rukovodećih pozicija, uključujući zamenika direktora Nacionalne tajne službe i zamenika nacionalne tajne službe za strane obaveštajne službe i poverljive zadatke.

Haspel je "black site" zatvor CIA-e vodila u Tajlandu 2002, a ta lokacija imala je kodni naziv "Mačije oko" (Cat's Eye). Tada su se u njemu nalazili Abd al-Rahim al-Nashiri i Abu Zubajdah, osumnjičeni za pripadnost Al-Kaidi.

U izveštaju Obaveštajnog komiteta američkog Senata o mučenju koje su vršili pripadnici CIA-e u tom zatvoru stoji da su njih dvojica bila podvrgnuta simulacijama davljenja i ispitivana nedozvoljenim metodama. U podacima CIA navodi se da je Zubajdah bio 83 puta "davljen", nije mu bilo dozvoljeno spavanje, držan je u "velikoj kutiji" i ostao bez lijevog oka.

Haspel je kasnije postala šefica osoblja Hosea Rodrigeza, koji je bio na čelu CIA-inog Centra za protivterorizam. Rodrigez je kasnije u memoarima napisao da je Haspel 2005. godine "napisala dokument" kojim je naredila uništavanje većeg broja snimaka iz zatvora u Tajlandu.

Godine 2013. tadašnji direktor CIA Džon Brenan imenovao je Haspel za v. d. zamenice direktora Nacionalne službe za prikrivene operacije širom sveta. No, ona nije dobila stalni angažman na toj poziciji zbog umešanosti u sporne programe ispitivanja.

Tramp ju je 2. februara 2017. imenovao zamenicom direktora CIA-e da bi nekoliko dana kasnije iz Senata bio pozvan da ponovo razmotri njeno imenovanje zbog uništavanja dokaza.

Njenu karijeru pohvalili su veterani obaveštajne službe, uključujući bivšeg direktora Nacionalne obaveštajne službe Džejmsa Klapera koji je nedavno smenjen.

Istovremeno, njeno imenovanje uznemirilo je Američku uniju za građanske slobode i druge borce za ljudska prava koji smatraju da je uznemirujuće to što je Tramp za mesto direktora CIA odabrao nekoga ko je bio uključen u grub ispitni program.

Kovačević: Balkan pred novom raspodelom moći među tajnim službama

Nedavno deklasifikovani dokumenti CIA pokazuju koliko je bila jaka jugoslovenska obaveštajna služba. Nijedna služba bilo koje postojeće države na Balkanu ne može se ni teorijski primaći takvoj moći i potencijalu za delovanje, kaže dr Filip Kovačević, koji smatra da savremeni istorijski trenutak karakteriše rastuća uloga obaveštajnih službi.

Upravo zato su obavještajne studije veliki hit na univerzitetima širom SAD, objašnjava Filip Kovačević, predavač na predmetu obavještajnih studija na Univerzitetu San Franciska u Kaliforniji. Kovačević, koji je i član Međunarodne asocijacije za obavještajne studije (IAFIE) i stručnjak za istoriju američkih i sovjetskih/ruskih obavještajnih službi, u intervjuu za Sputnjik otkriva i da u svetu postoji samo nekoliko obaveštajnih službi koje imaju resurse da deluju globalno, uz ocenu da će jačanje vojne moći Rusije i ekonomske Kine u narednom periodu dovesti i do „promene ravnoteže moći i u okviru obaveštajnih zajednica“ na Balkanu, a koje su, kako kaže, trenutno „zavisne od zapadnih centara moći“.

"Važno je imati na umu da se obavještajne službe ne bave samo prikupljanjem tajnih informacija nego i tzv. tajnim akcijama koje uključuju sabotaže i obaranje neprijateljskih režima", kaže Kovačević.

Srbiji kao i celokupnom Balkanu sledi promena, uz važno pitanje koliko smo bitni za CIA, koliko su spremni da se bore za ovaj region i kakve je "metode" spremna da upotrebi Haspelova kako bi postigla zacrtane ciljeve.