Ramirez je bila obična žena iz Kalifornije, i živela je sa dvoje dece i mužem. Iznenada, u februaru 1994. godine Glorija je hitno prevezena u bolnicu zbog ubrzanog lupanja srca i pada pritiska. Teško je disala, i nejasno odgovorala na pitanja.

Imala je 31 godinu i rak vrata u odmakloj fazi.

Lekari su počeli sa reanimacijom i dali joj injekcije da povrate rad vitalnih organa, ali ništa nije delovalo. Kada su joj sestre skinule majicu da bi je oživeli elektro-šokovima, primetili su na njenom telu čudan masni sjaj. Isti slatkasti miris dopirao je i iz njenih ustiju, a uzorak krvi je mirisao na amonijak i imao bež ćestice u sebi. Sa njom nešto nije bilo u redu što nije imalo veze sa srcem.

Odjednom, jednoj od sestara je počelo da se vrti u glavi, druga je teško disala, a treća je pala u nesvest i kada se osvestila nije mogla da pomera ruke i noge. Čak šestoro ljudi nisu mogli da joj pomognu jer su imali čudne simptome, nesvesticu, teško disanje, privremenu paralizu.

Ramirez je te noći umrla, ali je stanje u bolnici postajalo sve čudnije.

Tim sa specijalnim odelima je počeo da ispituje Urgentni centar na tragove otrovnog gasa i drugih supstanci, ali nisu pronašli ništa sumnjivo. Telo su stavili u aluminijumski sanduk, a autopsija je urađena tek nedelju dana kasnije u specijalnoj sobi.

U medijima je Glorija prozvana "toksična lejdi", jer niko nije mogao da joj se približi bez ozbiljnih medicinskih problema. Ipak, niko nije znao zašto je umrla. Izvršene su tri autopsije, a prilikom intervencije mesec i po dana nakon što je preminula, otkriveni su tragovi tileola, lidokaina, kodeina i tigana u njenom telu. Tigan je lek protiv mučnine koji se u telu razbija na amine, što se povezuje sa mirisom amonijaka. Važnije, uzorak je pokazao da je imala velike količine dimetil sulfona koji se prirodno javlja u organizmu jer razbija određene supstance, ali brzo i napušta organizam, već za pola dana. Međutim, kod nje je otkriveno da ima tri puta više od normalne količine, i to šest nedelja nakon smrti.

Ipak, nivo supstanci je bio premali da bi je ubio. Nakon istrage koja je trajala mesecima, zvaničnici su zaključili da je medicinsko osoblje bilo previše umorno i da su sociološke bolesti masovne histerije, koju je pokrenuo miris.

Kako piše ATI, ubrzo je otkriveno da to nije tako. Ramirez se mazala od glave do pete kremom DMSO, ili dimetil sulfonom, jer se nadala da izleči rak, ali je DMSO proglešen kao toksična materija još 1965. godine.

Ta krema nekada je važila za lek koji leči sve, od umanjivanja bola i anksioznosti, dok su je sportisti koristili za opuštanje tetiva i mišića. Onda je ispitivanje na miševima pokazalo da od masti gube vid, i ubrzo je zabranjena.