Na današnji dan počeo je strahoviti martovski pogrom tokom kojeg je ubijeno osmoro Srba, na hiljade njih je prognano, a etnički su potpuno očišćeni brojni gradovi i sela.

Još nam je svima pred očima, na pomen ovog datuma, i slika Albanca koji divljački lomi, a potom baca krst sa Crkve Svetog Ilije u Podujevu. Ovo je bila samo jedna u nizu svetinja koju su tada uništili. Do temelja su srušeni manastir Devič i konaci Svetih Arhangela kod Prizrena. Izgorele su crkve Bogorodica Ljeviška i Sveti Đorđe.

Sećamo se i fotografija uplakanih monaha kako nemoćno stoje pored sa zemljom sravnjenih bogomolja i plaču.

Ipak, i na ovu godišnjicu najteže je onima koji su taj 17. mart osetili na sopstvenoj koži, ostali bez najmilijih, bez ognjišta.

Od zločina se porodica pokojnog Borivoja Spasojevića (53), prve žrtve Albanaca, još nije oporavila. Deca Jane Tučev (36) i njen suprug iz severnog dela Kosovske Mitrovice i dan-danas se pitaju zbog čega su je izgubili.

- Izašla je da okači veš i dobila metak u grudi. Iz snajpera. Jadnica se zadržala na nogama, ušla u stan, zatvorila vrata, pogledala u decu i mene, te izdahnula - pričao je njen muž.

Sve ove činjenice su tužne i pretužne, ali zbog one najstrašnije mi ovaj dan ne smemo ni zaboraviti ni prestati da ga pominjemo.

Za sve ove godine u istražnom pritvoru bilo je više od 250 osumnjičenih za učešće u antisrpskom nasilju, ali gotovo niko nije odgovarao za ove strahovite zločine!

Niko nije odgovarao!